Усмерене оловном ручком
Великог доушника,
четири силе Осовине Космоса
Ватра, Вода, Ветар
и Васељенски ужарени швигар
опколиле су нашу избегличку колону.
Нико од нас
не сме да погледа устрану
јер ће му одмах нешто бити одузето.
Пред нама потопљени предели,
само да стигнемо до улаза у пећину,
за Четири силе
ту је крајњи циљ,
да нас у тами изгубе из свог погледа.
За нас то је спасење
јер смо као зналци античких трагедија
увек стигли да преживимо
пред свршеним чином.
Испуштајући магијске мехуриће
нестајемо у брзој води понорнице
на путу до нове отаџбине.
Силама од Великог доушника
стижу сигнали да ћемо васкрснути
као и у многим вековима
пре нас самих.
Изронићемо, али где?
Залуд су опколили Лепенски вир,
из њега израњају само наши
давно пуштени мехурићи
претварајући површину Дунава
у велико пенушаво брдо.
Далеко иза њихових леђа
уморни од мрака
уживамо посматрајући заблуде
Четири силе Осовине Космоса
пред којима чуда чине
кловнови од креп-папира.
Нема коментара:
Постави коментар