Naš život ima liniju
Kružnog putovanja po dlanu
Zbog toga se u slepim
ulicama
Osećamo kao u sobi
U staroj porodičnoj kući
Razgovaramo opet kao nekad
A svaka reč pada
Na ikonu pokrivenu
prekrivačem
Ikonu svetog Georgija
Što konstantno ubija istu
aždaju
Osvetljenu trakom
svetlosti
Kao uskim osmehom dečaka
Mene.
Нема коментара:
Постави коментар