MILAN TODOROV: SAT

 

Ne ispisujem svoje ime

Na kanti za smeće

Ni kućni broj

Čekam da nešto popunim

Ovde gde nema planina

Gde se bežanje svodi

Na pisanje povoda

Tako da umesto da sipam benzin

U automobil kao poslasticu

Ja se ukopavam tih i nem

Kao sat u telefonu

Telefon je na stolu

Koliko je još sati ostalo u njemu

Koliko neukucanih razgovora

Samo da nastavi tako

Jer niko ne zna sva ta nova pravila

O zalivanju sobnih biljaka

O kiseoniku

I smanjivanju sveta

Na meru šekspirovsku

Biti ili ne biti.