Prestala je da govori, umorila se. S obe ruke
prihvata kriglu s pivom. Okupljeni gosti lagano dolaze k sebi od priče, a ona
se sprema da krene s novom. Krišom je gledao napuderisano lice i nije uspevao
da odgonetne tajnu njenog kazivanja. Frojlajn Marta nije glupa, u to se odavno uverio,
nije ni naivna. Posle kratke pauze pomakla je stolicu, ušmrknula burmuta,
kinula. Gledao ju je kako se koleba, a onda kao da je odlutala u uspomene, recituje:
„ A onaj lepi kolar, Joakim? Šta je s njim“? Njena gluma kod kazivanja priča opominjala
je i nju da mora da pazi kako govori. Nije volela ni jednu vlast, rekla je. Iskusila
je da mora da uveri one koji je slušaju da je iskrena. Određena priča ume okupljene
i da porazi. On dolazi ovde kao novinar, zna ga ona, a rekao joj je da pisac kome
treba lik za radio-dramu. Frojlajn Marta živi od priče i zadovoljna je. Ima puna
godina da ona sedii u ovoj kafani, niko ne zna koliko je stara. Svaku priču
počinje jadanjem da nema mirnog sna od kada je napustila Sent Moric. Neki
sumnjaju da je i bila tamo, ali tako je-kako je: sve ovo zabavlja ljude. Uvek je
uzimala od civilizacije najbolje od onoga što joj se nudi, rekla je. Ovde je i vrsta
maskote, ljudi dolaze u kafanu zbog nje. I ovoga jutra govori o ljubavi, o njoj
voli da naklapa. Imala je, rekla je Marta, zaručnika, mladog kapetana, s tankim
brkovima, zvala ga je Toni. Onda je došla na red jadikovka da je kapetan poginuo
u ratu. Frojlajn zna da nametne ljudima da dodaju njenoj priči ukrase. Poginuo
je kapetan Toni, rekla je, u krvavoom ratu, nije mogla da se seti u kome. Kuka da
je ostarila, ali uverava sve da joj ne jenjava bol za kapetanom. Posle se
upustila u optuživanje sudbine, misli da joj sudbina nije psihološki dorasla.
Sudbina je odbila da bude blagonaklona prema njoj, rekla je. Ponekad izgleda da i ne izmišlja priče, da je ovo
samo teret koji joj je život natovario. Voli da uz đevrek ispija lagano iz
velikih krigli hladno pivo. Ume da baci čudno svetlo na godine iza sebe, pa
onda govori da je hod najsporije guske u koloni mera za sve. Navodno je radila kao
kuplermajstor u Segedinu. Nema sumnje da je vezana za jezike: zna mađarski,
nemački, italijanski, francuski i srpski. Engleski je ostavila po strani, voli
da naglasi, jer Engleze ne smatra gospodom nego kolonizatorima. Daleko sam ja
od toga da im sudim, rekla je jednom, ali ne želim ni da ih razumem. Govori
kako je srećna da može ovde da razgovara s ljudima. Nosi periku, jer nema kose:
nekakav biljni sapun joj je sjebao kosu. Izvinjava se da zamara prisutne
pričama, a misli suprotno. Priča traje, a vrata na kafani se klate kao u
kaubojskim filmovima. Hrani se u narodnoj kuhnji, pa u podne krene u centar grada.
Kada se vrati u kafanu dobije dezert koji pretekne od gostiju. Nikome nije
jasno kako je gazda trpi, ali se naklapa da mu je dalja rođaka i da mu je dala ušteđevinu
iz kupleraja da kupi kafanu. Ako je imala te pare, nije jasno zašto ovako živi
i hrani se u narodnoj kuhinji, ali je to neka druga priča. Jedna je priča je da
je bila anarhista i da se ovamo sklonila od policije, da se ne zna koje je vere
i nacije i koje joj je pravo ime: i ta priča njega zanima. Strpljiv je, kao
lovac, sprema se da je moli da mu kaže istinu o sebi. Slušaj, mili moj, rekla
mu je pre koji dan, ako misliš da budeš pisac, to mi se nikako ne sviđa. Lokalni
notar Nikola tvrdi da je cicija, da je obrazovana i da ima znanje profesora
univerziteta. Ona prema policiji pokazuje naklonost, na koju su i policajci
osetljivi i ne diraju je. Ružno sam u životu postupala prema sebi, prenemaže se.
Posle govori da kajanje nije za nju. Frojlajn Marta govori i da se sve što se
događa od postanka ljudi može svesti na razvoj dinosaurusa i jezika.
Нема коментара:
Постави коментар