Ulazim u onu veliku prostoriju u kući i
odjednom me zapuhne miris lavande i sušenog bilja. Bilo kako bilo, ne mogu
opisati kako se osećam kada se nađem ovde (uz more). Nekako kao da mi je žao
svega (ljudi, stvari i uspomena). Svratio sam i ovaj put na nedelju dana (volim
da dođem u maju, kada mirisi cvetova opijaju). Nekako me sve ovo izvlači iz
gradske kolotečine, opominje da ne palim televizor u zoru. Pamtim kako je deda
Marko za TV govorio de je to stvar „koja nema znanja ni karaktera“. Pomerio sam
„veliku fotelju“ (tako je deda Marko oslovljavao), na sredinu sobe. Dakle, u
gostinskoj sam sobi (na spratu), gde se nalaze i stare stvari (nameštaj,
srebro, knjige, gravire, mape, instrumenti), a soba (opet) nije nalik na muzej.
Dosta je toga (rekla bi baba Jelena) nestalo u vreme ratova, „nisu zaobilazili
ni nas, ni Boku“. Dolazim u oronulu vilu (koja se „pretvorila“ u kuću za
odmor), volim da ovde „poliram“ rukopise. Negde s jeseni stavili su majstori i
nove (bele) drvene škure. Otvorio sam prozore, neka uđu svetlost i morski
vazduh (nisam čekao da se pojavi žena koja sprema). Odavno nisam prebirao po
stvarima dede Marka, pomorca i kapetana, koji je (na vreme) pet puta oplovio
svet. Tu reč oplovio davno sam stavljao „u niz“ sa rečju oplodio.
Pretpostavljam da između njih postoji veza. Deda Marko, ostavio je
porodici vilu u Kotoru. Te drangulije koje su ostale iza njega i danas stoje u
sanduku sa dve brave, mrkom i okovanom. To su oni sanduci koje ne otvara jedna
osoba, otuda dve brave. U njima su se na brodovima čuvale dragocenosti,
dokumenta i oružje. Nakon dedine smrti, majka je luftirala stvari iz sanduka.
Među njima je, pored oficirske uniforme, dvogled, par pištolja za dvoboj (u
rezbarenoj kutiji), koji su navodno pripadali kockaru iz Kalifornije. Moju pažnju
posebno je privukao (kako ga je deda zvao) kurvimetar. Sa devet godina sam
instrument povezivao sa pričama o kurvama u Lepetanima, koje su čekale (u vreme
pomorske slave Perasta) jedrenjake. Kasnije sam saznao da kurvimetar na
latinskom znači „kriva linija“. Negde pred dedinu smrt, dok je kotrljao uređaj
po mapi, rekao je da on određuje koliko milja ima od luke (Roterdama) do luke
(Bombaja). Tata je rekao da deda kotrlja kurvimetar po mapi i juri izanđale
uspomene po lukama i kuplerajima. Sredinom sedamdesetih umro je deda.
Нема коментара:
Постави коментар