Stajao je naslonjen na stub od svetiljke,
okrenut prema izlogu prodavnice rublja. Pripalio je cigaretu i izdahnuo dugi
dim. Ima malo i rituala u njegovom udisanju i izdisanju. Dobro je da ne pada
kiša (ili da ne duva vetar). Tada se oseća potpuno bekorisnim. Ponovo je onaj
(stari) koji se raduje narednom danu, mislio je. Njegovo rasuđivanje o mestu i
trenutku na kome se nalazi je jasno. Shvata da je „primoran“ da se raduje i
ovom trenutku koji je pred njim. Ponekad se oseća kao negativac iz filma. Jedan
je od onih koji je ležao u zatvoru zbog politike, po raznim paragrafima. Onda
je (onda?) bio spreman da ide do kraja svakog zadatka. Njega tada nije bolela
ni sopstvena rana.Tek je od pre koji mesec, od kada su „ovi“ uzjhali vlast,
prestao i da se krije (robija je ostavila trag i na njemu). Uz pokupljeno u
zatvoru, sada ima i drugo zanimanje. (U buvari je naučio taj zanat rezača
vinograda.) On je uveren da mu robijanje nije oslabilo volju. U samici je
ponavljao sebi (kao mantru) spisak radnji koje ima na umu svaki rezač vinograda
(koji su lastari na lozi rodni, koji nerodni-koja su okca na rodnim lastarima
rodna-od čega zavisi rodnost lastara-koliko se koji čokot može opteretiti
rodom-kada treba rezati vinograd-koje se radnje vrše na čokotu prilikom
rezidbe-kako se i čime najbolje vrši rez). Stoji iza zatvorenog kioska za
novine. Zaklonjen je od pogleda i kamera. Ti koji (sada) urlaju po ulicama za
njega su nalik njemu pre deste godina (tek je bio upisao studije filozofije).
Tu ideju čime da se bavi po izlasku iz bajbokane (pored njegovog izbora rezidbe
vinograda) dao mu je zatvorenik terorista. Taj mu je među (visokim) zidovima
zatvorske avlije (dok je on ponavljao mantru rezača vinograda) govorio o
snovima, o isledniku zlotovru čije ime svi znaju, o mesecima izolcije koji su
od njega napravili krpu. Taj razgovor u njemu budi (i sada) nostalgiju, pomalo
je i potresan. Bez njega ne bi pokrenuo ovu stvar s kojom se (pored rezidbe
vinograda) bavi. Njemu je plaćeni posao da ide na ovakve mitinge. On dobija
pare (verovatno od policije) za tu riskantnu zabavu. Ime mu je, ma nije bitno
koje mu je ime, on je rezač vinograda. On je (i danas) učesnik protesta,
prikuplja i podatke o određenim licima za onoga ko mu daje pare na ruke. Sve mu
deluje otužno, a stvarno. Pomalo je (misli) i patetitično. Ima u rukama laki
ram od bambusove trske (poklon onoga s kim sarađuje), na kome po potrebi (kao
na držačima novina kod brica i u kafeima) menja tekst (za određeni miting i
dan). Sada (pored rezidbe vinograda) u odlasku na mitinge i proteste vidi
smisao bitisanja. U taj ram (koji se preklapa na četvoro i ima teleskopsku
dršku) staje parola na ravno jedan m2 hartije. Odmakao se od kioska, i sa
(monitiranom) parolom krenuo (lagano) među ljude.
Нема коментара:
Постави коментар