уторак, 23. јун 2015.

MILAN TODOROV: ČE

„Neće mi ništa dobro doneti, vidite, ništa dobro da ponavljam posle drugih: stvari su senke. Ne, u mom minus-gradu, u mom avetinjskom minusolikom malom svetu, samo minus-istine imaju smisla – samo činjenice koje su pale na teme.“
                                                                                                                   Sigizmund Kržižanovski
1.

- Eo...nisam imao para za nešto veće... pa sam .. nabrao tamo gore...livadar!...Izvini sad, srećan rođus!
- Magare moje.


2.

-           Brate, jesi video onog tipa bez ruku što prosi na semaforu kod ulaza u Beograd?
-           Nema nijednu ruku. Obe otfikarene do ramena...
-           Taj.
-           Pa?
-           Šta će mu crne, slepačke naočari? Ko da nije dovoljno što je bez ruku?
-           El ti pratiš politiku?


3.

-           Slušaj, prekosutra se vraćam s puta. Da je nisi prala ova dva dana! Znaš šta volim...Jasno?
-           Si.


4.

-          Vidi ovog što predvodi partijsku listu...he...he..he...El bi kupio od njega prase na pijaci?
-         Jesi lud!


5.

-          Šta misliš da se pojavi neki naš Hitler pa da nam podigne autoputeve, razvije industriju, vrati izbeglice nazad u rodna mesta ...
-           Ma ne bi se to nama isplatilo!


6.

-           Probudi se...molim te...
-           Ma, šta ti je ženo? Koliko je sati?
-           Ponoć.
-           Onda spavaj!
-           Čuješ?
-           Ništa ja ne čujem.
-           Teča Roćko opet rondla na tavanu...
-           Pa teča je otreso nogama prošle nedelje...
-           Joooj... Ko će izdržati još pet nedelja?!


7.

-         Vidi, tip bi za mene učinio sve. Išli zajedno u osnovnu, voleli devojčice u porti. Da mu sad kažem da nemam leba da jedem, da ti nemaš posla kao vaspitačica već petnaes godina, da mi je keva invalid u glavu od bombardovanja...da...
-        Nazovi ga, leba ti!
-        Neću, što da ga cimam za sitnicu


8.

          -  I sad uđem ja u kupatilo...ono na kraju, posle lepe večerice i malo finog vinca...kad tamo sve apoteka, bide i klozetska šolja odvojeni, na svakom poklopac spušten, nedostaje samo traka sa natpisom „Sterilized... you are the first user...“ Nešto ledeno struji ko u prosekturi u filmovima na Foksu...Mislio sam samo da malo relaksiram bešiku, jer se u vazduhu već osećao onaj fluid celonoćnog seksa, al me onda uhvati neka mešavina osećanja krivice i uzbuđenja, ono poznato glupo potpitanje šta ako popišam dasku? Podići ću dasku...aha...a da li da je posle opet spustim?...Ispašće pederski, kao da pišam sedeći... Ili da je ne spustim? Biće prostački...Ili da uopšte ne pišam....i tu se toliko spetljam da na brzinu spustim mačoru glavu u bide, skoro sam ga udavio... al’ posle zaboravim ne samo da spustim poklopac nego i da povučem vodu... Kad sam izaš’o istog trena se setim, ali ona se već malo pripremila za finale, spustila kosicu, izula dekolte, vrti dopola punu čašu neke žuto zelene perverzije, pokazuje mi da uzmem i ja...dotle će ona u kupatilce...da se malo... znaš ono...a kad se vratila...
-           Što odma ne reče da nisi ništa uradio?
-           Čekaj da čuješ do kraja...Čoveče, ona se tek tamo napalila...Posle mi priznala da je najviše uzbuđuje miris muške mokraće



9.

-          E izvini, bio sam nešto deprimiran ovih dana, to sa najavama da bi mogao da se smanji broj ...znaš...ukidaju nam a taman smo digli glave iznad močvare i naivci mislili dobro te nismo zapalili za Kanadu, onda radi opet šest meseci za slamu...mislim sjebalo me to...nisam bio u stanju da mrdnem...evo sav sam se naježio i sad kad se setim...mogu da mislim kao je tebi bilo, ti se raspremila, crne stvari, sveće oko kade, lotos, prostirka za telesnu molitvu, Vivaldi...izvini, znaš da sam ja uvek za te lepe male laži... seti se koliko puta si me odbila iako sam te molio samo bar da me ne boli stomak... nikad manuelni rad nisam računao, jezičko pipalo i te stvari, nikad... isti sam kao Kaunt Bejzi što se tiče same tehnike vođenja do krešenda...to si mi priznavala uvek... znači ne omanjujem ni nabaren ali eto i psu se desi da izneveri... si čitala 7000 dana na Tibetu kad je onog tipa ne samo ker nego i jakov izneverio?



10.

                     I kad sam je spasao iz ruku te razularene bande ona je, onako pijana i gola, počela da mi se zahvaljuje na način svojstven njenoj generaciji...ako me razumeš...




11.

             
-      Otkud ti ovo na pantalonama?
-           Ja, Ceco, ništa tu ne vidim...
-           Ne samo da se vidi, nego i miriše...
-           (Pa mamicu joj, koliko puta sam joj rek’o da pazi da mi ne rasturi svetinju braka...)
-           Očisti to fino, nemoj da zapekne, Ceco!
-           Ajde, dragi moj, čuvaj ti meni srce, nemoj da se stresiraš sa’ću ja to da probam sa Venišom...
-           Aaaaaa...Što u oči, Svetlana?!... Oš da oslepem?....
-           Iš!...Da te moje oči više ne vide!...Neverniče...Stan je moj, kao i deca!


12.


-           Sve se nešto mislim ovih dana ko ubi, brate, onog Če Gevaru? Baš je bio faca!
-           Ma neko Amerikan Če.



13.

-           Žiga, komšo, žiga?
-           Oka nisam sklopio noćas.
-           A gde si ti ono ranjen?
-           Pogodilo me u ruku, pa okrzlo butinu, pa, da izvineš, u čmar...
-           Neka, biće bolje. Rusi krenuli!


14.

-           Kićo, podseti me, kol’ko si ti ono lež’o po članu 114?


                                                                        






Нема коментара:

Постави коментар