Bilo je potrebno osloboditi se nametljivih
misli. Nedelja je jezivo težak dan. Skoro kao i svaki drugi, uostalom. U
patikama po pesku hodali su kasnom jesenjom plažom. Na čistini i travi i pod
vrbama bilo je puno ljudi koji su koristili poslednje lepe dane za mirno uživanje
u svežem vazduhu. Neki su kuvali riblje čorbe u kotlićima, drugi spremali
roštilj. Vazduh je bio pun različitih ukusa. Jezgro jeseni. Vodostaj reke je
bio nizak. Tu i tamo belasali su usamljeni sprudovi i tik uz njih po koji plitko
lengerisani šlep. Čekali su kiše.
On stavi prst u vodu. Bila je ledena.
Niko se nije kupao. I najuporniji plivači povukli su se u svoje jazbine u
kojima će sanjati proleće. Jedna plava, mršava devojka sa mišićima na trbuhu
sedela je na oborenom stablu blizu vode u uskom roze šorcu. Kad su se
približili devojka je prekrstila nogu preko noge. Učinila je to polako. Između
butina ukazao se reljefast, tamno mlečni oblik obrijane kože. Žena nije ništa
primetila.
-Možda ti se učinilo?
Ona je u njemu od nekog vremena videla
ozlojeđenog sanjara. On je njoj zamerao što ga na sve načine, a pre svega svojom
tihom ali upornom suzdržanošću, sputava da živi punim plućima.
-Suviše sebi dozvoljavaš.
Pogledao je devojku, sada iskosa sa malo
veće udaljenosti ali dovoljne da uoči njenu gotovo dečju pozu.
Delovala je sve vreme nezainteresovano za
svet oko sebe. Bele tačkaste slušalice u ušima odvajale su je od male skupine
mladića i devojaka koji su između dva stabla zatezali uže za hodanje.
-Volter Miti. To sam ja. Uvek u
pogrešnom filmu.
Zastali su kod grupe mladih. Jedan
mladić je zatezao uže a drugi, stojeći na sredini putanje, nožnim palcem
određivao njegove jačinu. Izgledalo je neverovatno da neko može da hoda po tom
tankom zelenom platnu ne širem od dva ili tri santimetra.
-Možete to i vi – rekao mu je mladić antičkog
tela aljkavo odeven u preširoku majicu sumnjive boje i crne bokserice.
Nasmejao se. Ravnoteža mu je uvek
bila veliki izazov.
-Ja imam previše godina.
-Rade to ljudi i u vašim godinama.
Linija između zemlje i vazduha
ocrtana konopcem delila je njegovu trezvenost od mladićkog uverenja u telesnu
moć. Gde su sad svi oni ciljevi u životu koje sam kao imao, pomisli.
I opet pomisli na prizor sa devojkom.
Bila je od onih nepotrošivih riba. Ni lepa, ni ružna. Mršava, što znači
mogućnost da se još dugo baškari u polumladićkom telu. Beskrajna neistražena
stvar. Kapsula u tajni erotskog univerzuma. I sam je takav bio. Kupao se na toj
plaži kao mladić. Po ceo dan. Tada se još ležalo u pesku. Nije bilo pikavaca
posvuda. Vrelina, sunce upržilo a voda hladna. Izađeš iz vode skocanjen pa se
uvaljaš u kristale Dunava. Pomisliš, ovako se umire kad ti garantuju rajsko
naselje.
Devojka je prišla mladiću koji je
zatezao uže i nežno ga okrznula ramenom. Na njegovom licu ukazao se podsmeh ili
znalački osmeh. Nije bilo lako dešifrovati taj trzavi trenutak. Šta je značio.
Podsmeh starcu ili promrmljana mantra u stilu nema veze.
Mladić reče da će im pokazati kako se
hoda po zategnutom konopcu.
-Povucite se u stranu, ukoliko prsne
mogao bi da vas poseče.
Devojka ostade na istom mestu pokazujući da ne
pripada nikome. Odjednom oseti simpatiju prema njenom izboru. Šta je to trebalo
da znači? Oni se pomeriše. On zauze takav ugao da je ne izgubi iz vida.
Obrijana mala kučka. Zašto bi se još
ponižavao?
Momak ode na drugi kraj konopa i sede
na njega ljuljajući se.
-Važan je obrtni momenat, doviknu im.
-Ovo je potpuno beskorisno, reče žena.
Nije razmišljao o beskorisnim
stvarima. One su se samo taložile negde po uglovima njihovih dotadanjih života
kao kristali u pećinama.
Uglom oka držao je devojčinu pojavu.
Ponovo je sedela na oborenom stablu prekrštenih golih butina.
Imao je običaj da svako jutro, kad se sretnu
u kuhinji, ispipa telo svoje žene. Nekad, dok su bili sasvim mladi. Sad se u njemu javi taj odocneli muški
apetit.
-Beskorisne stvari treba da postoje,
šapnu svojoj ženi.
Nije bio siguran da ona
nije primetila trenutak izdaje. Međutim, žena nije reagovala.
Mladić se posle malo oklevanja popeo
na konopac trudeći se da ga, raširenih ruku, održi u stanju mirovanja.
Sada hodanje po konopcu nije izgledalo
nemoguće. To je samo osećaj da možeš, pomisli on. Naše telo je mesto za
informacije a ne mozak kako se uvek misli.
Ponovo mu se javi želja za ženom.
Seks je jedina suprotnost smrti, reče
u sebi.
Devojka je gledala u pravcu mladića
koji je skakutavo hodao po konopcu u vazduhu.
Možeš da padneš - pa šta?
On zaista ljosnu na pesak.
Čovek pomisli: Uvek ti beskonačni
završeci.
Postoje samo završeci.
Нема коментара:
Постави коментар