MILAN TODOROV: REKA

 

 

 

Kao mali išao sam kroz žito

Nalazio gnezda poljskih ptica

Zeca log

Ali taj način postojanja je iščezao

Nisam znao šta ću postati

Mogao sam da budem drugačiji

Na nemerljiv način

Bez ovih zasićenih čula

Bio bih raspoložen dok gledam

Reku ispod grada

Jer voda je lepa za gledanje

Podložna je istim silama kao i mi

Porozna

Ali mi ne slušamo svoje telo

Dajemo prednost mislima

Umesto susretima

Polugama neimenovanih

Ljubavi.