MILAN ĆURČIN: RODOLJUBIVA PESMA
O Rode! Pun si krupnih i sitnih ružnih strasti,
Primljenih od otaca, i rođenih u tebi;
Od njih te tuđa pomoć ne može nikad spasti,
S njima te k sebi svojski primio niko ne bi.
O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi malo, -
Rasturen, – ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe,
Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo
Što su međ’ vama staze sve bleđe i ređe.
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude:
Nit’ imaš dosta snage da sam se preporodiš,
Nit’ nosiš svest u duši i ljubav cele grude,
Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš...
Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha,
I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš,
I nigde svetle tačke u viziji, – od vrha
Do dna grančice, nigde da rukom je obgrliš.
Pa ipak, Rode, mi smo tu – i na sve spremni -
Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih!
I takvi, mi smo jači neg’ nebo i šar zemni!
Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih!
O Rode! Pun si krupnih i sitnih ružnih strasti,
Primljenih od otaca, i rođenih u tebi;
Od njih te tuđa pomoć ne može nikad spasti,
S njima te k sebi svojski primio niko ne bi.
O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi malo, -
Rasturen, – ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe,
Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo
Što su međ’ vama staze sve bleđe i ređe.
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude:
Nit’ imaš dosta snage da sam se preporodiš,
Nit’ nosiš svest u duši i ljubav cele grude,
Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš...
Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha,
I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš,
I nigde svetle tačke u viziji, – od vrha
Do dna grančice, nigde da rukom je obgrliš.
Pa ipak, Rode, mi smo tu – i na sve spremni -
Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih!
I takvi, mi smo jači neg’ nebo i šar zemni!
Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih!
Нема коментара:
Постави коментар