I baba je upitala gospodina: “Kako ti je ime?” On je gledao
i nije joj odgovorio. Onda je rekla: “Reci nešto.” Ta krezuba baba treptala je
kao svraka, i rukom je pokazivala kroz prozor vagona, drobila: “Ravnci kraja
nema.” Kondukter Avram, bušio je karte i nije imao volje da se zadržava i sluša
babu, koja nedeljom nosi iz Paraga sir na pijacu i tamo ga prodaje, a vraća se
ponedeljkom. On zna babino ime, ali nije mogao da ga se seti. Zapao mu je za
oko taj putnik u karo mantilu, koji je putovao u istom kupeu za Palanku i morao
je da preseda u Gajdobri. Konduktera su pozdravila i dva kovača iz Odžaka, a
razgovarali su o kaljenju i kako se potkivaju konji u Mongoliji. Voz je
kloparao prema Somboru i stigao je u Gajdobru u 10 sati i 32 minuta, a putnik u
karo mantilu imao je voz za Palanku u 12 sati i 44 minuta. Kondukter Avram mu
je na izlasku iz Futoga rekao da mora da čeka u Gajdobri 2 sata i 12 minuta.
Ono što je otpravniku vozova u Gajdobri bilo neobično u pojavi putnika u karo
mantilu, koji se iskrcao iz voza, pored crne, gotovo kurirske tašne, to je mali
dvogled. On nije znao da putnik u karo mantilu od Novog Sada gleda kroz njega i
prozor. Njegova zainteresovansot izazvala je jaku sumnju kod babe i drugih
putnika. Kad je voz stigao u Gajdobru, taj putnik u karo mantilu je izašao i
nastavio da šeta po peronu, okrećući dvogled prema krošnjama divljih rogača.
Pošto je jesen, tamo osim gnezda vrana i
samih vrana nema šta da se vidi, a sasušeni rogači visili su kao rese. Ta
stvar, posmatranje vrana, je kod dežurnog milicajca Ivana izazvala sumnju u 11
sati i 3 minuta, jer mu nije bilo normalno da čovek u kariranom mantilu stoji
na peronu, kada su svi drugi u čekaonicama obe klase i u kafani “Zelengora”.
Ivan je pomislio da bi trebalo da upozna ovog putnika i sazna koji podatak o
njemu, ali je zaključio da bi to bilo napadno i rekao je otpravniku vozova:
“Čovek koji posmatra ptice kroz dvogled, ne može da bude zao čovek”. Izgledalo
je da je stvar potpuno bizarna. “Ne treba verovati ljudima koji posmatraju
ptice kroz dvogled”, vrteo je glavomo otpravnik vozova.
Sve su ove moje sumnje i slutnje pogrešne, mislio je
milicajac Ivan. I? Prišao je bifeu
otpravnika vozova i sipao sebi rakiju. Onda je seo na jednu od dve
stolice, pa ustao. Otišao je do prozora koji je okrenut peronima i pritisnuo na
trenutak nosom okno, gde je ostala masna fleka među tragovima muva, i onda
naglo ispio rakiju. “Ja ne tražim prijatelje”, rekao je otpravniku vozova,
milicajac Ivan, tražim sumnjive.” I dok je govorio, mlatarao je rukama i svojim
mislima davao tvrđi ton. “Tu ti ja ne mogu biti sagovornik”, rekao je otpravnik
vozova. Otpravnik vozova je imao manu da se svega boji, smejao se u sebi
milicajac Ivan i izvadio trun iz usta. No kako milicajac Ivan nije vidovit, on
je krenuo u akciju. U 11 sati i 45 minuta stigla su blindirana kola i odvela
putnika u kariranom mantilu, uprkos njegovom negodovanju i opiranju, za
Palanku, u Glavnu stanicu milicije. Otpravnik vozova je mislio da je milicajac
Ivan suviše rano reagovao, ali niko nije mogao da čuje komentar iz njegovih
usta. Komandir milicije u Palanci gledao je da se u sve uveri svojim ušima i
očima. Ako treba putnik u karo mantilu da oseti njegovu želju za znanjem na
svojoj koži, ima da je oseti.Pridošlici u kariranom mantili snažno je stisnuo
ruku i nije je ispuštao dok se ovaj nije namrštio. Ponudio je da putnik stavi
mantil na vešalicu, a ovaj odmahnuo glavom. “Odavde treba da odeš spokojan”,
rekao je pred milicajcem Ivanom komandir milicije. Treba da razgovaramo kao
ljudi. I polako su onda razjasnili sve: putnik u kariranom mantilu je biolog i
ljubitelj ptica. U stvari, on ništa nije izgubio, jer je voz u Palanku stigao u
vreme kada je on sa crnom tašnom napustio Glavnu stanicu milicije. Smešno je: u
crnoj tašni putnik je nosio pola kila luka rapadžika, da ga stavi u zemlju u
Baču, kad stigne u ove krajeve proleće. “Ne znam šta da vam kažem, dragi
gospodine”, rekao mu je komandir milicije u Palanci. ”Nemojte ništa”, rekao je
taj putnik u karo mantilu. “Kada se sledeći put vidimo, vama, pa i onoj
krezuboj babi iz Paraga će sve biti jasno.”
Нема коментара:
Постави коментар