RATKO DANGUBIĆ: BELA NEDELJA

Ti sestrini i moji izleti s majkom su zanimljivi, ali nekad i dosadni. Kad god krenemo kod nekoga ili na put, majka detaljno opisuje šta nas tamo čeka ili ko nas tamo čeka. Kada se od nekud ili od nekoga vraćamo, tera nas da joj kažemo utiske. Moram da se sada i hvalim: pre deset dana otac mi je kupio biciklo, da ne moram da otimam sestrino. Ona je starija tri godine i krenula je u prvi razred ekonomske škole. Biciklom sam se već prvog dana odvezao do strica Jovana, koji se obradovao i rekao da je dobro da je stari kupio muško biciklo, da mi se deca ne rugaju da vozim žensko. Taj dan u Trebinje je doputovao deda Petar s babom Milkom: oni su tatin otac i majka, a s njima su stigle, iz Novog Sada, dalja tetka Danica i njena unuka Nada, u koju sam ja, ruga se stric Jovan, malo zaljubljen. Oni su se smestili kod strica, iako mi imamo, majka govori i tvrdi, bolju i prostraniju kuću od strica. Mama ne voli babu Milku, pa se viđamo, kako ona tvrdi, samo kad moramo. Sestra voli Nadu i bila je kod njenih pre dve godine, i kupala se u Dunavu. Mama i ja smo juče putovali u Herceg Novi, jer je nedelja: majka nije morala na posao, a ni ja u školu. Mama radi kao školski nadozornik u gradu i mora da se, tako govori, bavi glupostima i krivom pravdom. U Herceg Novi smo krenuli zbog majčine nove haljine za proslavu Prvog maja, a majku je molila i krojačica Anđa da joj pomogne oko sina gimnazijalca. Taj njen sin Moka je isključen iz gimnazije u Herceg Novom, na godinu dana, pa Anđa moli da mama sredi papire oko upisa u ovu gimnaziju u Trebinju i da pomogne da nađe stan, kod uredne familije. Majka je nevoljko pristala, gunđala je i u autobusu dok smo putovali, ali izgleda da voli Anđu i govori da nema takve krojačice do Beograda. Po svemu, mislim da je pristala da joj pomogne. Ima tu i peripetija, naglasila je Anđi, treba da se prvo za upis dobije saglasnost od instance iz Mostara. Anđa je majci govorila kome je pravila haljine, ali niko osim nje nije mrdnuo prstom da pomogne oko sina, a toliko je tuđih metara svile i cica preturila preko ruka. U subotu je tetka Belka slavila rođendan, a ona dobro zna glavanog sekretara za škole, i majka je sestru i mene naterala da odemo tamo, iako sestra i ja ne volimo tetku Belku. Kad smo stigli do pred kapiju tetke Belke, zatekli smo nasmejane momke koji su stvaljali stare kape francuzice tetka Dimitrija na štapove i plus tetkine haljine i šešire na grane. Jedan raspali šešir tetke Belke je bio posebno lep, plave boje, od svile i slame, sa ružama. I tu je bio i šlajer, a sve je to bila maškarada, jer dolazi Bela nedelja. Tetka Belka nam se obradovala, častila nas čajem i kolačima i mi smo joj dali, sestra i ja, buket, a mama joj je donela italijanski liker Amareto. Tetka Belka je rekla mami da tu stvar sa gimnazijalcem iz Herceg Novog, za koga je molila telefonom, smatra unapred gotovom i da ne brine, da slobodno putuje u Novi, da potvrdi sve njenoj Anđi i da momak donese papire, pa da krene na predavanja. Tetak Dimitrije, muž tetke Belke, nije bio kod kuće kada smo stigli mama, sestra i ja, Onda se tetka Belka hvalila, uz belo vino, kako je tetkov pokojni otac prvi iz Njujorka doneo vest o mjuziklu u Trebinje, i opisao kako izgleda to na Brodveju. Ona voli mjuzikle. Mama je kukala Belki, kako nam u nedelju koja dolaze, stižu na ručak deda Petar, baba Milka, tetka Danica i Nada i da sve mora da izdrži. Tetka Belka je majci govorila kako se familija ne bira, i da treba da podesi svoje raspoloženje kao skalu na radio aparatu, kako trenutak traži. Ja se vozim biciklom svuda okolo, i majka me opominje da preterujem. Pa dobro, ona i ne zna da ja vodim dnevnik.