недеља, 8. фебруар 2015.

ZORAN T. POPOVIĆ: MEČKA

Od sedenja nema vajde. Osim ako niste narodni poslanik.

Učinili su nam medveđu uslugu, tako da je mečka zaigrala i pred našom kućom!

Izmislio sam novo geometrijsko telo. Okruglo, pa na ćoše!

Da li ću i ja ako kažem nekom nekom političaru da je stoka, bolesnik i lopov, dobiti samo opomenu?

Kao mali nije mnogo obećavao, sve dok nije postao političar.

Pravdu nekad moraš da uzmeš u svoje ruke, da bi osetio da je ima.

Svi su mislili da od njega ništa neće da bude, a on postade jedno veliko govno od čoveka!

Krevelji nam se svetla budućnost.

Moji aforizmi su najčitaniji. Svaki sam pročitao bar hiljadu puta.

Dobio je metak u čelo. Tako mu je bilo suđeno.

Diktator se često rasplače nad sudbinom naroda. I on je samo čovek od krvi i mesa.

Za one koji još uvek veruju u bajke reći ću, da dobro na kraju uvek pobeđuje.

Ne može svako da bude ljudožder. Za to treba imati stomak.

Dug je zao drug, što znači da je gotovo svaki Srbin u lošem društvu.

A ja ti ne budem lenj, okrenem se na drugu stranu i nastavih da spavam.

Aforističari stalno pišu, ali zato ni cenzori ne sede skrštenih ruku.

On baš nije čist. Isprali su mu mozak.

Optuženi je odmah obešen, da bi ceo pravosudni postupak bio  sproveden bez pritisaka u skladu sa zakonom, a ne u atmosferi linča.

Između stana i samice, izabrao je stan. I to je otupelo oštricu njegove britke satirične misli.

Naše pare su promenile agregatno stanje. Isparile su!

Dodelili su mu samicu. Time je rešeno njegovo stambeno pitanje.

Нема коментара:

Постави коментар