„Bilo je još suviše rano
kad sam stigao tamo, pa sam samo seo na jednu od onih kožnih sofa, odmah ispod
sata u foajeu, i posmatrao devojke. U mnogim školama raspust je već počeo, i
bilo je mali milion devojaka koje su sedele i stajale naokolo, čekajući da se
pojave njihovi mladići. Devojke sa prekrštenim nogama, devojke sa neprekrštenim
nogama, devojke sa neviđenim nogama, devojke sa nikakvim nogama, devojke koje
su privlačno izgledale, devojke koje su izgledale kao da bi, kad ih upoznaš,
bile prave veštice. Bio je to zaista lep prizor, ako znate na šta mislim.
Istovremeno je nekako i deprimirao, jer si se stalno pitao šta će se kog đavola desiti sa svim tim
devojkama.“
(Dž. D. Selindžer: Lovac u žitu)
Нема коментара:
Постави коментар