LEPRŠANJE LEPTIROVIH KRILA

forum.vozovi.com

Čitajući „I druge priče“ bugarskog pisca i dramaturga Georgija Gospodinova u izdanju beogradske Geopoetike, ne mogu da se otmem utisku da je njegova radoznalost okrenuta temama koje su podjednako i naše: sunovrat istorije koji ostavlja nepopravljive posledice  u životima običnih ljudi.

O tome ubedljivo pripoveda priča „Prvi koraci“ u kojoj Gospodinov navodi da je prva knjiga iz koje je učio slova bila „Zapisi o bugarskim ustanicima“. Sličan motiv, samo hronološki bliži nama, nalazimo u pripovetkama „Bele gaće istorije“, te „Kovanje bugarske minđuše“.

Ipak, najbolje stranice Gospodinov ispisuje u pričama o osetljivosti, poput antologijske „Kristina koja je mahala iz voza“. U njoj jedan od aktera upozorava mladu, razdraganu saputnicu u vozu koji u sumrak grabi put Srednje Evrope: „Ne možeš da se mešaš u živote ljudi čak ni jednim mahanjem rukom. Ponekad se nehotice uplićeš u njihovu sudbinu“.  

Gospodinov je, pre svega, pisac Balkana, na kome su ljudi vezani zajedničkim propalim idealima. Čoveku, u takvim okolnostima, ne preostaje ništa drugo nego da ispoljava ljubav, u pustoj nadi da „samo jedno lepršanje leptirovih krila može da promeni svet“.

                                                                                                                                                    (M.T.)