DAVID KECMAN DAKO: KVAR SISTEMA

Sve po pravilima Službe u vreme velike uzbune tokom trajanja za sve/važećeg vladajućeg vanrednog stanja i dugog boravka u samoizabranim skloništima, sve je moralo da bude besprekorno, dosledno i po sili zakona sprovedeno, sve besprekorono, do automatizma da funkcioniše!
Kako su reazulati o vladajućoj pošasti, posebno o broju umrlih  između dva izveštaja, bili sve povoljniji, a lica danonoćnih glasnogovornika sve vedrija i prognoze „drastično“ optimističnije, za očekikivanje je bilo da se u alarmu čuje i onaj zvučni deo koji se uhom prima kao znak prestanka opasnosti. Njime, podrazumeva se, i sloboda izlaska iz totalne izolacije, iz tišine, izlazak na čistiji vazduh.
Tog znaka  i dandanas baš niotkuda!
Ili opasnost još nije prošla, ili smo totalno ogluveli pa zvučni signal nismo čuli i krivica je do pasivnih slušalaca, ili je vremenom nastao ozbiljni kvar u „alarmnom sistemu“?
Nije isključuna ni mogućnost da sve to skupa (tri u jedan) čini potpunu, celu i celcijatu istinu.