RATKO DANGUBIĆ: KAFA

Odbijam, branim se pred njim, da živim u ovom ogromnom gradu, jer postoje i druga mesta gde nije sve neljudsko, sumanuto i određeno parama. On zna za moju opsednutost prirodom, na primer, zna da volim bagrem. Iz njemu znanih razloga, Milan govori o stvarima iz svojih snova: muzici, stripu, a kazivanje naziva, uzgred, naklapanjem. I dok ispijam drugi espresso, pokušavam da uhvatim stvarni smisao svoga i njegovog govorenja. On govori o lepom iskustvu, stripovima, o HEVY METAL MAGAZINU, o fenomenalnim formulama, na koji su način oni delali, uređivali taj jebeni časopis. Onda govori o izdavaštvu, reklamama, ispranim stvarima, mutno i apstraktno, pada mu na pamet kako ovo i mene treba da zanima, da odredim da li da se bavim nečim ovim.

Kod njega postoji stalna sumnja u poredak stvari,  preispituje ko je on, gde pripada. Proveo je godine u borbi da uhvati pravila manipulisanja, da i sam može mutnim stvarima da se bavi, i da predaje na univerzitetu. Oduševljen je da je redakcija HEVY METALA, u svoje vreme, našla onu magičnu formulu, koja je predstavljala ulaznicu za muziku sa dna. Onda govori kako su oni preteča svega BRANDER. A njihov postupak sastojao se u jednostavnom biranju najboljih, najljigavijih, od Gigera, Estebana Marotoa do Terenca Lidlla. A sve je na temelju poetskih linija od Miltona do Ursule Le Guin, od William S. Burroughs-a do Stephen King-a. Ovo je, naglašava, najplodnija žila, a nije govorio ranije ovako o ovome.

Njega opsedaju podzemne stvari, i s negodovanjem odbija svaku klasiku. On je preispitivao ideje, a muzika je za njega sve manje izvesna opcija. I, uopšte, ređa: rock, andergraund, poplularna kultura, vizuelne umetnosti, i samim tim ne može da bude daleko ni taj njegov Kevin Istman sa providnim MUZEJOM SLIKA I REČI. A sve je ovo gotovo zanimljivo, uzbudljivo, nemerljivo, uspešno i nerazumljivo. A samo da pogledam šta je pravljeno od “Ninja kornjača”? Ovde je BRANDERA malo, oživeli su mangupi što niko nije, neverovatni likovi. A onda, veli Milan, treba gledati Sudiju Dreda, štampaće se i kad ništa ne bude na papiru izlazilo. Ima u sebi nešto primarno, kao lišaj je, na rubu je uma i fantazije. Sve rudimentarno, sveobuhvatno, pristalo uz svačije snove i strepnje.