MILAN TODOROV: LJUBAVNICA

 

 

Kao u Hemingvejevim pričama, čamci su polako pristajali uz peščanu obalu plaže.

Najpre je pristigao, veoma bučno, široki ribarski čamac sa niskim talasnjačama. U njemu su bila dva čoveka srednjih godina i dva psa.

Jedan je bio muški crni pulin a drugi mala kudrava ženka. Upravljač čamca je bio jak, ali odviše podgojen pedesetogodišnjak. Drugi je bio mlađi i okretniji. Stariji je ostao uz čamac, držeći noge u mutnom plićaku i pazio da psi ne ometaju kupače. Neke devojke su ih dozivale i mazile na šta je on govorio da to ne čine jer ih se posle neće moći otarasiti.

Mlađi je ubrzo došao sa naramkom piva.

Otvarali su drugo ili treće pivo kada je uz njihov čamac, brzo i pomalo nespretno, pristao veći beli, sa ogromnim motorom. Žena četrdestih godina u minijaturnom crnom bikiniju sa plavom kosom zavezanom u rep hitro je iskočila iz barke i u poslednjem momentu bokom zaštitila ribarski čamac od udara. Mladi muškarac koji je bio sa njom se nije uopšte uznemiravao. Polako, maltene lenjo je iskoračio na pesak i tek tada podigao crne sunčane naočari sa nosa.

„Da li smetamo“, pitao je ribare.

„Ma kakvi“, odgovorili su srdačno. „Ovo je uživanje za sve.“

„Kako to mislite?“

„Prosto“ kazao je stariji. „Uzmi sve što ti život pruža“ dodao je pokazujući glavom na vitku preplanulu saputnicu.

„Vi ste tu došli sa svojom ženom koja je, ako smem da kažem, vrlo lepa."

Žena se nasmešila i klimnula im prijateljski glavom.

„Dakle“, rekao je novopridošlica, „i vi mislite da mi je ona žena?“

Debeli je klimnuo glavom.

„Zar supruga može biti ovako vitka i negovana“, pitao je vlasnik veće i jače barke.

„Ne znam ja ništa“, vadio se debeli. 

Mlađi je ćutao sluteći mogući sukob.

Onda je debeli sa cigarom u jednoj i crnim psom u drugoj ruci, ušao u vodu do kukova, čučnuo i smejući se pitao onog drugog da li zna šta on sada radi u vodi.
Drugi se samo nasmejao i otvario novo pivo.

Lepa preplanula žena, naslonjena leđima na barku posmatrala je sve to sa tihim, ali nadmoćnim osmehom.

Kad je ovaj izašao iz vode njen pratilac mu reče.

„Ona je dama. Kako možeš?“

„Izvini“, rekao je debeli, „mislio sam da ti je samo supruga.“

„Ne“ rekao je mirno mladi čovek, „Zar ne primećuješ da je starija od mene. Ona mi je… Dušo nećeš se ljutiti…Ona mi je prijateljica“.

„Prijateljica?“

„Ljubavnica“, rekao je malo povišenim tonom čovek.“Ljubavnica ako baš hoćeš da znaš.“

Žena u crnom bikiniju izvajanog tamnog tela smeškala se, činilo se, malo izveštačeno. Delovala je hladno i vrlo disciplinovano.

„To si ti rekao“, bio je obazriv ribar. „Ja ne znam ništa o tome.“

Polako se Sunce spuštalo na nebu.

Ženin partner je upitao gde može da kupi pivo. Ribari su mu pokazali na malo udaljenu divlju čardu.

Kad je malo odmakao žena priđe ribaru koji je sada sedeo na pramcu svog čamca, nasloni mu se bokom na koleno i upita ga da li bi želeo da bude i njegova ljubavnica, isto tako kao i njemu. Pokazala je glavom na vitkog, mišićavog muškarca u crno belom šorcu koji se udaljavao.

Ne znam šta joj je ovaj odgovorio. Nisam mogao da čujem od žamora okolnih posetilaca plaže.

Pogledao sam ženu i ona je zadržala pogled na meni smešeći se, činilo mi se, saučesnički.

Plavuša sa tamnim očima koje su sada bile setne i pitale:  da li se, možda, znamo odnekud?