MILAN TODOROV: MAČKA NAJRUŽNIJA NA SVETU

 

 

 

 

Henri Kinanski je verovao da ga žene vole zbog toga što je dobar ljubavnik. Ali, avaj, one su ga, kao što je priznala njegova najveća ljubav Linda Li, volele samo zbog toga što je pisac.

To joj je bilo zanimljivo.

Pitala se da li pisac može da odredi šta je mašta a šta stvarnost.

Mislila je da ne može.
Pisao joj je da bi je slatko jebao.

Ona je mislila da je to  stvarnost, a zatim da je, možda ipak piščeva uobrazilja.

Pisac joj je rekao da zbog nje loše spava i nema apetit.

Ne jedem ni polovinu onoga što sam nekada jeo, rekao je.

Bacaš hranu, pitale je L.

Ne dušo, rekao je pisac, hranim mačku.

Čiju mačku?

Mislila je da je to neka metafora.

Tvoju mačku, pitala ga je.

Ne, dušo, hranim tuđe mačke. Naročito jednu tuđu mačku.

Kakvu?

Mačku najružniju na svetu.

Naljutila se.

Imala je običaj da se duri kad joj nešto nije bilo jasno.

Njemu je to bilo simpatično.

Bila je mlađa od njega petnaest godina i bila devojčica.

Mlađe žene su, smatrao je, poganije ali lepše.

Sviđalo mu se što je kod nje naslućivao mešavinu smeha i užasa.

Nije imao puno vremena pred sobom. Tako je mislio, mada je znao da niko ne može da odredi koliko će živeti.

Lindu kao da to nije brinulo.

Verovao je da žene jedu vreme tako što jedu muškarce koji se pojave u njihovom životu.

Zbog toga je hranio mačku.

Bila je to prljavo siva, tačnije braon siva mačka sa podlim očima, mršava kao kostur koja bi dolazila po ostatke njegovog ručka, koji bi joj sve redovnije ostavljao u metalnoj šerpici na stepeništu.

Razmišljao je: ako mačke imaju devet života, zašto se bore za ovaj jedan.

Da sam na njihovom mestu, jedan život mi ne bi ništa značio.

Ali, nije bio na mestu najružnije mačke na svetu i Linda Li je bila svoja kao kamen, riba ili ogledalo.