VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI
KAKO SAM ODLUČIO DA OŽENIM PROSTITUTKU
Apstinencija mi je prilično potrajala, pa sam zbog toga počeo da blesavim.
Koji god kanal na televiziji da sam okrenuo neka prsata devojka bi mi se smešila i mahala mi rukom ka sebi, pohotno me dozivajući. Koju god radio frekvenciju da sam okrenuo čuo bih nežni glas kako me draži dahtanjem u uvo. Zatvorenih očiju, dok sam ležao u krevetu, pred sobom sam video uvek razgolićene obline koje su me svojim slatkim mirisima terale da buncam u sred noći. Jutrom sam se budio obliven znojem i mokar od pasa na dole...
Ne mogavši više sve to da izdržim pozvao sam svog drugara Milovana da me vodi kod prostitutki. Kada god je u „krizi“ on ide kod njih. Skupo jeste, ali pomaže.
Pitao sam ga jednom prilikom zar mu nije jeftinije da nađe sebi lepu i pametnu devojku, koja će ga voleti, maziti i paziti. On mi reče da kada čovek jednom upozna čari prostitutke nikada više ne poželi ni jednu drugu. Rekao bih da to nisu bile njegove reči, već reči nekog romantičnog književnika ili filozofa, koji je s kraja devetnestog veka uživao i u čarima hašiša.
Isto pitanje postavih i sebi. Ali, valjda je ovako lakše. Jer pobogu, ne moram da se spremam nešto posebno za susret sa prostitutkom! Nju neću morati da očaravam svojom inteligencijom, džentlmenskim držanjem, duhovitošću i sličnim stvarima. Jednostavno ću biti to što jesam. Hm, šta li sam ja uopšte...
Sa prostitutkom sam imao zakazano u pola devet, uveče naravno.
Negde oko četiri poslepodne uhvatila me je panika: Šta da obučem? Koji parfem da naprskam na sebe? Kako se to uopšte radi sa prostitutkama i napokon, hoće li mi se dići? Od te gomile pitanja bio sam sav mokar, ali od pasa pa na gore.
Zvao sam drugara da ga pitam za mišljenje. On mi se slatko ismejao i kazao mi da jedino za poslednje pitanje ima razumevanja, ali da se ne brinem, jer kada vidim lepu damu krv će sama jurnuti tamo gde treba!
To me je ospokojilo. Istuširao sam se, doduše pet puta. Oprao sam i očistio zube četkicom, koncem, interdentalnom četkicom i Heksoralom. Opeglao sam košulju i odabrao svoje najbolje odelo. Donji veš su mi uglavnom prošarali sitnim rupicama prokleti moljci, ali sam na svu sreću imao jedne gaće potpuno čitave. Obrijao sam se, skratio sam dlačice ispod nosa, isekao nokte na nogama, obukao se i obuo, stao pred ogledalo i zatim, gledajući svoj odraz u ogledalu, rekao sebi: „Lice mi je nekako asimetrično. Dođavola, nemam vremena sada za te gluposti, kasnim!“
Do prostitutke, koja je živela u centru grada, odvezao me je Milovan u svojim kolima. Nervozu sam pokušao da ublažim banalnim pitanjima.
-A šta ako se ja zaljubim u nju? - upitao sam drugara.
-He, to se svima može desiti! Ne brini, jedno vreme ćeš patiti a nakon toga ćeš poželeti da se ubiješ! Ali, ako se ne ubiješ ideš dalje... – govorio je cereći se.
-Nešto slično je kazao i Petar Božović u onom filmu... – nisam mogao da se setim naziva.
-Eto vidiš, nisam samo ja pametan – odgovorio mi je samouvereno.
Zatim je zaustavio kola u Džordža Vašingtona i poželeo mi sreću. Dok sam izlazio iz kola zezao me je da joj obavezno kupim i cveće. Ja sam to shvatio ozbiljno, pa sam svratio do jedne cvećare da odaberem lep buket.
Lako sam našao ulaz, popeo se na treći sprat i pozvonio na vrata. Ona se otvoriše, a predamnom se pojavi lepuškasta žena, moje visine u, kako sam mogao da naslutim, zrelim četrdesetim godinama svog života. Obučena u laganu, jednodelnu haljinu, sa cvetnim dezenima, koja je više otkrivala nego skrivala njeno „kipeće“ telo, sa crnom kosom svezanom u punđu i jarko narkaminisanim usnama, podsetila me je na moju komšinicu, raspuštenicu, sa petog sprata, koja me uvek čudno gleda dok putujemo liftom svako na svoj sprat. Zamišljao sam da će biti mlađa i zgodnija, da će biti plavuša i da će me dočekati obučena u crni donji veš, sa providnom pokrivkom navučenom preko svog poput najfinijeg ćupa izvajanog tela.
-Cveće je za mene? – upitala me je.
-Ako ste vi Gordana onda jeste! – odgovorio sam i pružio joj buket.
Krenuo sam za njom kroz hodnik prema dnevnoj sobi. Usput sam bacio pogled na kuhinju, što često činim, jer su mi majka, baka i tetka nebrojeno puta kazale da se prava žena poznaje po tome da li im je kuhinja čista. Na oglancanom šporetu krčakalo se nešto u loncu.
-Pasulj? – upitao sam oblizujući se.
-Otkuvavam donji veš! – odgovorila mi je.
Dnevna soba je bila prostrana, baš kao i razvučeni trosed preko kojeg je bila navučena svilena posteljina sa izvezenim jednogorim, letećim konjem. Seo sam na kraj troseda a Svetlana je prigušila svetlo preko prekidača na zidu, raspustila kosu, sela pokraj mene, pogledala me svojim tamnim očima i...
Ujutru sam se probudio pokraj nje. Ležala je glavom naslonjena na moje grudi, zagrlivši me rukom oko struka.
-Gordana, Gordana! – drmao sam je da se probudi – Trebalo bih da krenem i da vam platim.
-Gde žuriš, ostani samnom. Ja sam slobodna ceo dan. – kazala mi je maznim i umilnim glasom.
-Oh, pa ja radim danas a i nemam da vam platim za ceo dan. – zbunjeno sam kazao.
-A šta radiš? – pitala me je, uzdigla se i nalaktivši se na jastuk stala da zuri u mene.
-Radim kao profesor pevanja u jednoj muzičkoj školi. – odgovorio sam, svesno izbegavajući da kažem da sam i pisac, što bi mi verovatno „podiglo cenu“.
-To je tako uzbudljivo! – kazala je oduševljeno poput deteta – Hoćeš li i mene da naučiš da pevam?
-Pa sad, morali biste vandredno da upišete muzičku pošto imate suviše godina... – tu se ugrizoh za jezik – Mislim, hoću reći, nemate dvadeset godina... – dodadoh ne bih li se izvukao iz neprijatnosti komentarisanja daminih godina.
-Ja još mogu da rađam. Koliko dece bi voleo da ti rodim?
-Otkud vam sada to pitanje?! – upitao sam zaprepašteno.
-Čim me oženiš ja ću da napustim ovaj posao. A i, iskreno da ti kažem, dosadilo mi je da se krešem sa svakim za novac. Želela bih da budem uzorna supruga i majka.
-Čekajte malo – u glavi mi je bubnjalo – Odakle vam ta ideja da ću da vas oženim?!
-Nemoj da mi persiraš. Ako ćemo da budemo iskreni jedno prema drugome moramo se oslovljavati sa „ti“! – kazala je i istog trenutka se izgubila ispod čaršafa.
Zatim sam stenjući posmatrao kako me moja buduća supruga, pokrivena čaršafom, podseća na maskiranog duha koji mlatara glavom gore – dole. Grčeći se i previjajući se od slatkog zadovoljstva usput mi je glavom prolazilo nekoliko stvari: šta da kažem roditeljima što ću da oženim prostitutku, kako ću kada budem video Milovana da mu zavrnem šiju, i na koji način ću da opravdam direktoru škole što ni danas nisam održao nastavu...
Нема коментара:
Постави коментар