RATKO DANGUBIĆ
HARMONIKA
Svoju volju ispunjava sam, ne traži ni od koga savet. Ništa ovo nije Kosta, rekao bi sebi u bradu: Događa se da i sudbina promeni svoje snove. Takva joj je i narav, uzdahnuo je. U korpi od vrbovog pruća nosi na pecanje znamenitu knjigu Marksa i Engelsa Kapital, flašu piva Jelen, tri varalice, nož sa otvaračem za pivo, malo soli u metalnoj kutiji od grožđane masti, upaljač na gas, komad lanene krpe za brisanje ruka, kutija sa tek izvađenim glistama ispod komada crepa, rezervne udice, aluminijumski češalj i usnu harmoniku. Tu su i neke drug sitnice, ne fali ni termostat sa kafom, ali nema potrebe ih sve ni nabrajati. Hranu za sebe na pecanje nikada ne nosi, pojede koji zalogaj pre nego krene, a ako ogladni i ulov je dobar, kakav manji komad, on tu, na licu mesta, spremi. Uostalom, kila mu ne treba, odavno vaga devedeset i koju. Na pecanje ide sam, danas je sa desnom rukom u zavoju, ujeo ga je ker Marinkova u prošli petak, morao je i inekciju protiv tetanusa da primi. Na njegovom ramenu su dva vitka štapa od najbolje vrste, kupljena u Mađarskoj, mora da prizna, nekako ispod ruke, od nekog Šandora koji muva sa porezima. I on će, kao svako jutro, ostati od pet do devet, uz mutni i spori Dunav. Kada zabaci udice u vodu, sedne na pokretnu ribarsku stolicu, sa kožnim sedištem, i lista Kapital, zatvara i otvara ga bez nervoze, zavisno da li riba radi ili plovak miruje. Ume da pravi dobre mamce od hleba. Od kada je komunizam odapeo papke, i kako je sjeban onaj šareni Berlinski zid, uporno arči sate da vidi gde su Marks i Engels pogrešili, da utvrdi gde je on zajebao sebe. Na svira na usnu harmoniku, od kada su pljunuli na Broza nije je prevukao preko usta. Zarekao se i da neće, dok ne sazna gde su Marks i Engels krenuli u stranu. Nada se, poverila je njegova Spasenija nekoj Jeli koja ima radnju za prodaju brushaltera, da je blizu saznanja, sprema se da svira: Ti si Milka, moja, moja. I pored njega uvek trči ker, a iza kera manji ker.
Нема коментара:
Постави коментар