MILAN TODOROV
KUĆA
Nestao je slavni bravar Joška,
Ode Sloba. A pre ubiše i Boška!
Videlo se, da istraje baš je bio oran,
Smaknuše ga, ode Đinđić Zoran.
Sad Srbija kao bez gospodara.
Čak i crkva kao bez poglavara.
Jeste, još su posle neki bili
Al` ko da ih pamti, kad su živi?
A da se narod na čelo sebi stavi
Morao bi da dubi na glavi.
Za pokoj duše zato ispismo čaše,
Oni samo za njine, mi samo za naše.
I pošto svako dade dug svojoj žrtvi
Nastaviše Srbijom da vladaju mrtvi.
Takve stvari se valjda samo nama zgode:
Da nam i kuća žalosti bude na dve vode.
(iz zbirke "Pretakani Srbi", Alma, Beograd, 2009.)
Нема коментара:
Постави коментар