ALEKSANDAR ČOTRIĆ
DOKLE?
Mi nemamo pravo da se branimo jer je to napad na druge. Nama ne dozvoljavaju da čuvamo svoju zemlju jer i nije naša. Drugima daju tenkove, avione, puške i topove, a nama samo bombe! Stalno nas kritikuju i napadaju, tražeći da imamo dobre odnose sa svima. Za njih su naši nerođeni osumnjičeni, tek rođeni su optuženi, a ostali su krivi. Za njih su i deca i stari i žene – loši momci! Ko nas napadne i ratuje protiv nas, preporučio se za Nobelovu nagradu za mir. Neće da nas ostave na miru, dok ne zavlada večni mir.
Ne smemo da se žalimo na nepravdu jer je pravda u njihovim rukama. Ne smemo da tražimo druge prijatelje jer nam prijatelji to ne dozvoljavaju.
Slobodne zemlje ne dopuštaju da u njih putujemo slobodno. Između sebe ukidaju granice, a nama ukidaju i teritoriju i granice. Nama izmiču i tlo pod nogama!
Kažu da nemamo ništa, a od nas stalno nešto traže. I kada nam nešto daju, to su samo uslovi i rokovi. Moramo da usvojimo njihove zakone, a oni ne poštuju svoje zakone i međunarodno pravo. Moramo da usvojimo opšteprihvaćene standarde koji važe samo za nas.
Vuku nas za uši, a žele da nas smanje. Vuku nas za nos, da ne osetimo da tu nešto smrdi. Poručuju da budemo strpljivi i čekamo, a onda kažu da smo spori.
Ne daju nam zvezdicu jer smo crna rupa. Ostale bi da ujedine, a nas da razjedine. Kad poštujemo svoju istoriju, za njih je to nepoštovanje budućnosti drugih. Ne daju nam da slavimo ni svoje poraze, a kamoli pobede. Nisu zadovoljni kad promenimo vlast, nego moramo da promenimo i glasače. Njihovi plaćeni ljudi ovde se bore protiv korupcije. Od svega njihovog dozvoljavaju nam da preuzmemo samo krizu.
Dokle god mogu da nas vide, za njih smo preveliki.
Oni su demokrati, pa o njima možemo da kažemo šta mislimo. Jedino što to ne možemo da objavimo u našim medijima. Koji su njihovi.
Нема коментара:
Постави коментар