VLADIMIR BULATOVIĆ: SIFON

Supruga mi je nervozno gurnula slušalicu u ruke i otišla iz dnevne sobe.

- Halo – kazao sam glasom koji je odavao zbunjenost.

- Ja sam, Tanja – kazala je Tijanina sestra.

Čula se treska iz kupatila. Tijani je nešto ispalo iz ruku.

- Curi nam iz sifona. Kuhinja nam je skroz poplavljena. Molim te dođi da pogledaš – kazala je Tanja.

Mada sam sifonima znao veoma malo, nisam mogao da je odbijem. Znao sam da bi im majstor naplatio verovatno više nego što bi trebalo.

- Doći ću za petnaestak minuta – kazao sam Tanji.

- Ok. Izaći ću na kratko. Ako ne budem u stanu sačekaće te Danijela. Puno ti hvala! Potom je prekinula vezu.

Ustao sam sa troseda i krenuo ka predsoblju. Vrata  kupatila su bila poluotvorena. Čuo sam jecanje. Polako sam prišao vratima i gvirnuo unutra. Tijana je sedela na wc šolji. Rukama je krila uplakano lice. Pritvorio sam vrata i potom otišao po maramice do plakara u predsoblju. U tom vrata kupatila su se glasno zalupila. Potom je kliknuo ključ. Polako sam se obukao i potom sam pogledao još jednom ka kupatilu. Izgledalo mi je kao da su vrata zakovana. Otključao sam ulazna vrata i izašao iz stana.

Spustio sam se liftom do niskog prizemlja. Izašao sam iz zgrade na slabo osvetljen parking. Tanjina zgrada se nalazila na par ulaza od našeg. Popeo sam se uz pomokreno stepenište na betonsku pasarelu. Nešto mi je kvasilo lice. Na uličnoj svetlosti videla se kiša kako rosi poput fine prašine. Zastao sam na trenutak. Preda mnom se izdizao stepenasti red solitera. Svetlucao je poput broda na tamnom, otvorenom moru. Rukom sam napipao okovratnik od jakne. Izvadio sam kapuljaču i namakao je preko glave. Pustio sam noge da same gaze pustu, polumračnu pasarelu.  

Ulazna vrata od Tanjine zgrade bila su zaključana. Interfon tabla bila je isprskana crnim sprejem. Nasumice i malo po sećanju pritisnuo sam dugme u gornjem desnom uglu table. Javio mi se neki muški glas. „Komšija, molim vas otvorite.“, kazao sam. Brava je zacvrčala. Ušao sam u zgradu. Po navici pozvao sam lift. Tanja i njena devojka živele su na trećem spratu. Pošao sam peške uz stepenište. Na prvom spratu mimoišao sam se sa liftom koji je prošao pokraj mene uz dečiji žamor i tanko, pseće kevtanje.

Polako sam se popeo na treći sprat. Odmah do lifta belela su se vrata. Stan petnaest, bez pločice sa prezimenom. Pozvonio sam. Zvuk je ličio na ptičiji cvrkut. Osećao se miris indijskih štapića. Vrata mi je otvorila Danijela. Preko tamne pidžame nosila je žuti bade mantil koji joj je bio veći za nekoliko brojeva. Pomislio sam da je to Tanjin bade mantil. Kosa joj je bila vezana u punđu. Imala je lepo lice. Skoro kao Tanjino. Njih dve razbijale su moju predstavu o tome da jedna od devojaka u lezbijskoj vezi uvek mora biti muškobanjasta i ružnjikava.

- Zdravo Ivane. Uđi – kazala mi je. Glas joj je bio malo promukao.

Ušao sam u hodnik. Danijela je gledala u moje patike. Usput, dok sam dolazio, negde sam vrhom patike potkačio pseći izmet.

- Oprosti mi molim te, ulica je toliko slabo osvetljena... – pokušavao sam da joj se opravdam. Bilo mi je izuzetno neprijatno.

- Izuj se. Opraću ih u kupatilu – kazala mi je Danijela.

Dala mi je neke kućne, ženske papuče koje su mi bile pretesne. Skinula je bade mantil sa sebe i podvrnula rukave od pidžame. Bez trunke gađenja uzela je rukom patiku i otišla u kupatilo. Očekivao sam da će se svakog trenutka odnekud pojaviti Tanja. Po rasporedu prostorija njihov stan je bio identičan sa našim. Bio je sav ukrašen istočnjačkim ukrasima, nasmejanim budama i svetim životinjama. Dopadalo mi se svo to veselo šarenilo.

Danijela se brzo vratila iz kupatila.

- Skinula sam kaku – kazala je. Potom je čučnula na pod. Pogledom je tražila eventualne ostatke od izmeta na pletenoj stazi.

- Pogledao sam već, čini mi se da je staza čista – kazao sam.

Podigla se. Imala je ozbiljan izraz. Nikada je ranije nisam video da se smeje. Doduše, to mi je bio drugi put da je vidim.

- Kako ti je Tijana - pitala me je. Dobro je znala da je sestra njene devojke mrzi i da ne može da prihvati činjenicu da se njena mlađa sestra upustila u ljubavnu vezu sa ženom. Ipak, delovalo mi je kao da me ne pita reda radi za moju suprugu.

- Dobro je. Gleda tv kod kuće – kazao sam. Bio sam nestrpljiv da što pre uradim posao zbog koga sam došao. – Hoćemo li u kuhinju? – pitao sam je.

Klimnula je glavom. Krenuli smo kroz trpezariju ka kuhinji. Tamo je vode bilo na sve strane. Vratanca u plakaru ispod česme bila su širom otvorena. Ispod sifona nalazila se plastična kofa puna vode. U nju je kapalo otegnuto, monotono.

- Moramo prvo da pokupimo vodu sa poda – kazao sam.

- Tanja je otišla do jedne naše drugarice po četku za skupljanje vode – kazala je Danijela. „Kod drugarice lezbijke“, prošlo mi je kroz glavu.

Stigla je Tanja. Zadihana spustila je četku uz trpezarijski sto. Imala je na sebi mokru kabanicu koja se presijavala pod plafonskim osvetljenjem. Skinuvši kabanicu sa sebe krenula je ka meni. Pružio sam joj ruku. Zagrlila me je.

- Hvala ti što si došao – kazala je.

Pokušao sam da sakrijem nelagodnost. Šta bi Tijana kazala da nas je videla.

- Valjda ću vam biti od pomoći – kazao sam.

- Ništa bez muške ruke – kazala je Tanja.

Prišla je potom Danijeli. Nežno joj je prebacila ruku preko ramena. Obe su potom pogledale dole ka mojim stopalima koje su muku mučile sa teskobom ružičastih papuča. U uglu Danijelinih usana pojavio se mali smešak.

- Slobodno zgazi u njima u vodu – kazala mi je.

Skinuo sam jaknu sa sebe i prebacio je preko stolice. Podvio sam nogavice na svojim pantalonama i zatim sam zakoračio u vodu.

Nakon završenog posla Tanja i Danijela su tražile od mene da ostanem da popijem pivo sa njima. Imale su i integralne grisine sa ukusom čilija. Već je bilo prošlo devet. Morao sam da krenem kući. Na izlazu iz njihovog stana Tanja me je ponovo zagrlila. Kazala mi je da joj pozdravim sestru. Danijela mi je pružila ruku. Imala je ozbiljan ali blag izraz na svom licu. Našalio sam se da ako opet sifon procuri da pozovu obavezno pravog majstora. Hteo sam i da im ispričam kako je prethodne nedelje električar prevario Tijanu naplativši joj dve hiljade više. Kazao sam im samo da ćemo se videti i potom sam krenuo niz stepenište dole ka izlazu. Nisam žurio i bio sam zadovoljan zbog urađenog posla.

U međuvremenu napolju se kišno rosenje pretvorilo u pravi jesenji pljusak. Neko vreme stajao sam pod nastrešnicom u ulazu čekajući da prođe najgore. Pogledao sam u telefon. Nije bilo poruka. Počeo sam da pišem poruku Tijani, da ne brine i da ću uskoro doći. Hteo sam i da joj se pohvalim da sam po prvi put u svom životu popravio sifon. Ipak, na pola teksta poništio sam poruku. Potom sam rukom napipao okovrtanik od jakne. Izvadio sam kapuljaču, stavio je na glavu i istrčao na pljusak.