MILAN TODOROV: KUŠ

 

(odlomak iz rukopisne drame SLATKI MALI PSI)

 

(ZVUK VOJNOG DŽIPA KOJI SE PRIBLIŽAVA, KOČNICE, METALNI ZVUK, KOMANDE)

 

CRVENI KAPETAN:

 

Stoj vojsko da car piša!

Na parove razbrojs!

 

CRVENI VOJNIK:

 

Jen, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam… U jebote! Moram ponovo. Ne smem da žurim. Neće ovi nigde pobeći.

(BROJI VREĆE PONOVO, NA PRSTE)

Jen, dva, tri, četiri, pet…. Druga šaka…Jen, dva… Jebem mu miša. Ne bi smelo.

Da nije klopka?

 

CRVENI KAPETAN (OTRESAJUĆI UD):

 

Do poslednje kapi, vojniče!

 

CRVENI NAREDNIK:

 

 

Kol’ko god ga otresamo, kapetane, uvek ostane žuta mrlja na gaćama. 

 

(PUCANJ)

(ZALEGNU A ZATIM SE KRIJU IZA VREĆA SA VOJNICIMA)

 

(ZVUK VOJNOG DŽIPA KOJI SE PRIBLIŽAVA, KOČNICE, METALNI ZVUK, KOMANDE)

 

(IZLAZE KAPETAN U PLAVOJ UNIFORMI I VOJNIK U PLAVOJ UNIFORMI)

 

PLAVI KAPETAN :

 

Stoj vojsko da car piša!

Naredniče, sravnite spiskove iz štaba sa stanjem na terenu. Imajte na umu da je stanje na terenu često netačno!

 

PLAVI NAREDNIK:

 

Razumem, kapetane.

(ZA SEBE)

Uvek meni zapadne da radim inventar. Svi se vesele, doček nove godine, a ja predsednik komisije za popis žrtava. Popis osnovnih vojnih sredstava. Žena pizdi. Ide sama na doček, a ja novu uvek čekam sa mrtvacima. Veselje u pičku materinu!

Ne znam ni sad gde mi je žena? S kim?

Mislim da se još nije vratila s dočeka 1990-te.

A ko zna koja je sad godina. 

Prolaze vekovi a ja brojim duše. Kao sveti Petar.

 

PLAVI KAPETAN:

(OTRESA GA)

 

Do poslednje kapi, naredniče!

Zbog prostate!

 

PLAVI NAREDNIK:

 

Ma koliko ga otresali kapetane, uvek ostane kap da zaprlja…

 

PLAVI KAPETAN:

 

Kuš.

Vojnik govori samo kad ga nadređeni nešto pita.