Stajao pred ogledalom i posmatrao kako mi se
lice sa grimasama menja. Kiša je prestala da pada. Na nebu su se valjali oblaci
kao u starim filmovima, a meni se spavalo kao nikad. Tek je dva iza podne. Treba
da mislim na letovanje, koje sam uplatio, i pakovanje garderobe, a ja sam se tada
setio maminog staromodnog ujaka Adama.
Njega
su svi znali u gradu, govorili su: To je profesor za snove. Njegovo je, rugala
se mamina ujina Angelina, apotekar i cinik, da u snovima nalazi tajni smisao
besmisla. Ujak Adam, tako sam ga i ja zvao, voleo je svoju ulogu. Ta mu je stvar
bila jako prijatna. Ujina, tako sam je i ja zvao, nije ga mnogo cenila kao naučnika,
ali joj bio neopohodna za sve ono što normalan porodični život donosi. Ujak
Adam je govorio: Treba zaspati na vreme i na vreme se probuditi. Njegova
omiljena izreka, mora da je i nju negde pokupio, kao da je komad novina ispod
guzica koji ostane iza ljudi na stadionima, rekla je ujina Angelina, ofucala se:
Nije san pitanje samo života i smrti, san je važniji od svega. Nisam ga uvek ni
ja razumeo, ali nisam ni pokušavao. Tada sam imao deset godina, a ujak je imao
sedamdeset ili tu negde. Potreba za snom, izračunato je, nije kod svih ljudi
ista, rekao je ujak Adam. Tvrdio je da se moraju u proračune uneti i ljudski
karakteri, i koliko je ko radio i odmarao, i navike, a i starost nije manje u
prvom planu. Tako sam i ja sam kasnije primetio da bebe spavaju i po 24 sata, a
da je matorim ljudima dovoljno i po tri do pet sati. Ujak Adam je govorio da
tako i treba da bude, jer trećina ljudskog veka prođe u snu, a pred kraj dugog života
bolje je da se bude budan. Kada pada kiša u julu, nekako su velika isparenja
kod nas, kao da smo u Indiji, i javljaju se magle u kojima ima sveg i vide se
razne stvari: od uspomena, do prognoza brojeva za loto. Tako sam ja jednom, bilo
mi je osamnaest, dok sam skidao majicu, a ima dosta godina od tada, u po bela
dana, kroz prozor ulovio u isparenju šest brojeva za redom; i samo mi je falio,
onaj zadnji, za dobotak i tu sam se sjebao: dobitak je bio milion dolara. Tada
sam, dok sam imao tiket ispred sebe, a rezultate na ekranu, imao osećaj i
prikaz kao da tonem u dubinu, u neki od snova ujaka Adama; tiket je rastao kao oblak
i poklopio me. Negde je tada, u blizini, zarlaukala vatrogasna sirena, pa sam se prenuo da ne
zaplačem. Kasnije sam i sam krenuo da mislim o prikazanjima u snu, i ona jesu nalik
na ova isparenja posle kiše u vrelo leto; nekada me nije dodirivalo pitanje da
ljudi gube trećinu života spavajući. Uzalud mi je mamin ujak Adam govorio da je
dobro da se spava da se posle krepkog sna ustaje oran, spreman za rad i igru.
Hteo je po svaku cenu profesor da mi usadi misao da je san važan za opstanak
ljudske vrste.Uzalud ga je ujina Angelina podbadala da bi najbolje bilo da smo
svi medvedi, pa da ne spavamo samo noću, nego i preko zime. To da medved mora
da zaspe i sam sam otkrio u knjigam. Te večeri, pre desetak godina, kada nisam
dobio lotou, umro je mamin ujak Adam. Navodno mu je otkazalo srce jer ga nisu
primili u neku akademiju u belom svetu za dopisnog člana, a moja majka je rekla
da je umro u snu. Tu njegovu zadnju noć na odru moja majka je provela kraj sanduka,
pa je i razgovarala sa rođaciima o detinjstvu, veri i ateistima, a ujina Angelina
se povukla i ostavila je da se snalazi. Ona je znala da majka neće ostaviti ujaka
Adama samog u kapeli. U jednom trenutku je ujakov sin Momir, mamin ispisnik,
zajecao a onda stao. Imala je majka, ona mi je sve ovo kasnije pripovedala, utisak
da Momir i ne zna kako treba da se ponaša. To je bio ipak njegov otac, rekla je,
mora da mu nije lako. Ujak Adam je umro u osmadeset i i nekoj ili je bio malo i
stariji: ispalo je da je on spavao i sanjao skoro ravno trideset godina.
Taj
mamin ujak Adam je prisutan u mome sećanju od moje pete godine. Nekada mi se
uspomene na njega vraćaju uzgred, kao da dolaze iz biroa za nađene stvari. Stojim
kraj otvorenog prozora, listam malu knjigu o Kataloniji, idem na letovanje na
Majorku. Nekako u meni sada se sve buni protiv snova i onda moram da slegnem
remenima.
Нема коментара:
Постави коментар