MILAN TODOROV: DOBRE I MANJE DOBRE STVARI

Nije on  bio pobožan, ni najmanje. Štaviše,  bio je ateista. Međutim, pošto je odlučio  da  izmeni svoj život,  shvatio je da će od sada  morati da čini samo dobra dela. Bar jedno dobro delo u toku dana. Apsolutno svakog dana, makar i najmanje, najbeznačajnije i nevidljivo dobro delo, delce takoreći.

Kakva dobra dela? – pitala ga je devojka sa kojom je, u garsonjeri na petom spratu, sa povremenim prekidima, živeo već dve godine kada joj je prvi put ispričao šta je odlučio.

On je odgovorio da još ne zna. Jedino što zna je da mora da se potpuno promeni, inače će,  njegov život biti bez smisla. Nije joj govorio o tome da pomišlja da se ubije. Voleo je tu devojku, njenu bezbrižnost, skoro lakomislenost i nije želeo da je plaši. Što dođe, doći će. Ali, bolje je da sve ide po redu.

Zar ljubav ne daje smisao životu, pitala ga je devojka.

Drugo je to, odgovorio je neodređeno.

Mislim da svako čini dobra dela povremeno i da je insistiranje na svakodnevnoj dobroti pre izraz velikog kompleksa  – rekla je.

On je ćutao.

Devojka ga je dobro razumela. Bila je napeta, ali i dalje vrlo pronicljiva.

Nisi zadovoljan  našom vezom? – pitala ga je na ivici besa. Nesigurnost koju je imala dok nije njega upoznala postepeno je nestajala ustupajući najpre mesto sve jasnijoj samouverenosti  a posle, posle je to postajalo nešto kao samoživost.

Ne, ne mogu to da tvrdim. Ti si sjajna devojka – rekao je i ponovo se setio kako su se, upoznali u gradskom zoološkom  vrtu, u kome je ona radila kao volonterka sa životinjama. Najviše vremena je provodila uz koale. I to veče, veče njihovog poznanstva, sedeli su na zelenoj klupi čekajući da i poslednji posetilac napusti vrt da bi slušali koncert koji su proizvodile koale na drveću spremajući se za spavanje.

Znaš zašto volim koale? pitala ga je tada. - Zato što mi ih je žao.

Nije najbolje razumeo koga joj je žao. Zašto bi joj njega bilo žao? Iako bi mu prijala ta njena majčinska uloga.

Koale, rekla je devojka i naslonila se još čvršće uz njega, one ceo život provedu grleći drvo eukaliptusa.

Biću tvoj eukaliptus, obećao joj je tada, a zatim joj zavukao ruku među grudi. Očekivao je da ustukne, da ga makar prekorno pogleda ili učini bilo kakav gest koji bi osudio njegovu suviše smelu reakciju na njeno nežno prislanjanje tela uz njegovo. Ali, ona se, umesto svega toga, samo blago izvila, dozvoljavajući mu da ide i dalje, što on, bogznazašto, ipak nije učinio. Možda zato što je izgledala kao da tone u san a on nije želeo da je budi iz tog njenog, očigledno lepog sna.

Posle se često pitao da li je tada učinio prvo dobro delo u njihovoj vezi. I da li se to uopšte može vrednovati pojmovima dobro i loše?  Ili u životu ipak s vemenom sve ide po onoj gradaciji iz italijanskog vesterna sa Klintom Istvudom Dobar, loš, zao?

Kada bih mogao da vratim neke dane, pomisli, da li bih opet isto postupio?

Za sada nije imao odgovor na to pitanje.  Kao ni na mnoga druga. Na primer, šta su to mala dobra dela i kako ih činiti?

Ako je novac u pitanju, onda, reče  pa se nasmeja, onda nema nikakvog problema.

Novca, naravno, nije imao.

Možda se taj tvoj problem može sagledavati i na drugi način, reče mu devojka.
Na primer?

Na primer, ne moraš svakog dana da učiniš neko dobro delo, jer je više dana nego kobasica.

Nije shvatio šalu.

Kakvih kobasica?

Svakakvih. Ima raznih kobasica. Recimo, onih koje mi seckamo i dajemo medvedima. Kobasice od ostarelih konja.

Konje ubijaju zar ne?

Dopadao mu se taj njen smisao da stvari zamagljuje.

Mislim da bi, bar za početak, dok se ne uhodaš, bilo dobro da ne činiš loša dela, rekla je kao nekakva stara, stroga učiteljica.

Tako počinje, pomisli on, tako počinje soljenje pameti  i kuda to vodi?

Ipak reče:Ali i onda ostaje taj višak dana sa kojim čovek ne zna šta bi.

Ona ga prekide.

Mogao bi da pozoveš nekog prijatelja na ručak. Da li ti uopšte imaš prijatelje?

To je dobro pitanje, rekao je neodređeno.

Zaista, da li ja još imam prijatelje? Kada je poslednji put nazvao nekog i pitao ga da li mu je nešto potrebno, da li ga nešto muči, da li može da mu pomogne, da se ispriča sa nekim ako ništa drugo?

Nije mogao da se seti.

Ne, mislim da više nemam prijatelje.

Ali, imao si ih, zar ne? Ne postoji čovek koji nema bar jednog prijatelja. Ili koji nije imao bar jednog prijatelja. Možda u detinjstvu?

Setio se Tome.

Imao sam jednog dobrog prijatelja. Samo, nismo se čuli godinama. Ko zna šta je sa njim?

Sa njim je, verovatno, sve u redu. Pitaj se šta je s tobom, kada nisi mogao da se setiš najboljeg prijatelja iz detinjstva.

Družili smo se mi i posle. Kada smo već odrasli. Ali, onda su došle žene i zime i ratovi; i zna se kako to ovde ide, svako je otišao sa svojom ženom negde i zavukao se, ušuškao i potonuo...

Nisi mi nikad pričao o svojim ženama pre mene.

Nema tu šta puno da se priča.

Ipak bih volela da znam.

Nijedna nije ostala uz mene, to bi volela da znaš?

Kakve su bile u krevetu?

Otkud ti to pitanje?

Zar nije to normalno pitanje?

Ja sam sasvim zadovoljan onim kakva si ti u krevetu. Uostalom, kakvi su u krevetu bili tvoji muškarci pre mene?

Hm...

Vidiš, to nas nikuda ne vodi.

Ja sam imala samo jednog mladića pre tebe, ako baš hoćeš da znaš. Ali, ne sećam se skoro nikakvih erotskih detalja iz te veze. Čista platonska ljubav.

Ali, ipak ste spavali.

Valjda.

Ne razumem.

On je spavao sa mojom sestrom, ako baš hoćeš da znaš. I onda je jednom spavao sa mnom. I mislim da to nije trebalo da se dogodi. Eto, to je sve. Da li ti je sada bolje?

Ne, nije mi lakše.

A Toma?

Koji Toma?

Pa taj tvoj prijatelj.

Rekao sam ti da ne znam šta je sa njim.

Ali, imaš verovatno negde njegov broj telefona, adresu ili tako nešto.

Imam telefon. Samo, pitanje je da li je broj u funkciji.

Najlakši način da to proveriš je da ga pozoveš.

I onda?

I onda ga pozoveš da dođe na ručak kod nas.

Misliš da je to tako jednostavno?

Mislim.

I tako je počelo. Toma se silno obradovao kad ga je stari drug i pijatelj iz mladosti nazvao. Bio je to telefon u stanu njegovih roditelja. Roditelji su, koliko je on shvatio pre nekoliko godina umrli, a Toma se razveo, ostavio ženi stan i prešao u stari kraj.

Dolazim, svakako, rekao je malo pregorelim, pušačkim glasom.

Mislim da si učinio dobro delo što si ga pozvao, rekla je deojka kada je Toma u kasne sate otišao od njih.

Mislim da si napravila dobru večeru.

Mogli bismo to da ponovimo, predložila je.

Zašto da ne.

I onda su otišli u krevet.

Tako je Toma postao čest gost u nihovoj maloj garsonjeri. Doduše, zvao je on i njih da dođu kod njega. Pritom se unapred izvinjavao što kod njega nije baš sve tako sređeno kao kod njih, ali razumeće oni to, ipak je on samac već tri godine. Uzalud pokušava da preko oglasa nađe ženu za sebe. Do sada mu nijedna nije odgovarala, A, verovatno, nije ni on njima. I tako...

Znaš, rekla je devojka posle jedne od učestalih večera sa Tomom, možda bismo mogli da mu pomognemo.

Kako da mu pomognemo?

Pa, recimo, da mu nađemo neku ženu.

Da, ali koju?

Mislila sam, ukoliko nemaš ništa protiv da u sledeći petak kad smo mu rekli da dođe na pihtije i kupus, pozovemo i moju Dušku.

Tvoju sestru?! Zar vi govorite...mislim posle onoga?

Vreme je da jedna drugoj oprostimo.

Izvini, šta je bilo sa onim vašim muškarcem?

Napravio joj je dete i otišao. Bednik.

I tako su se te večeri upoznali Toma i Duška. Nisu odavali utisak da su oduševljeni jedno drugim. Ipak, sutradan se javio Toma.

Reci tvojoj devojci da joj je sestra ...Reci, da nisam ravnodušan...Eto, toliko možeš da joj kažeš.

Dopada ti se?

Ne znam, čoveče, šta sam ja sve preturio preko one stvari. Morao bih malo bolje da je upoznam.

Rekao je to svojoj devojci.

Mislim da se i Dušici dopada Toma, kazala je.

Otkud znaš? Rekla ti je?

Ne, nije mi rekla. Ali, znaš kako to ide kod nas bliznakinja – tačno znamo šta koja misli i oseća u svakom trenutku.

I ti, dakle, misliš da je Toma dobra prilika za nju.

Osećam.

Hm.

Sledećeg petka pozvali su ih ponovo. Na piće, predveče. Onda su se u neko doba iskrali iz stana i ostavili ih da budu izvesno vreme sami.

Šetali su zoološkim vrtom. Bilo je puno komaraca. Bio je nervozan.

Da li si i ti nervozna?

Ne, sjajno se osećam.

Ipak....- zastao je kao da se predomišlja pa onda doao - ipak sam srećan što smo ih spojili.
Koga?

Kako koga?! Pa Tomu i Dušicu!

A to...Da i ja sam srećna zbog toga. Osećam da je i Duškin  Miša  lepo prihvatio Tomu.

Osećaš?

Pa da...a i Duška mi je to potvrdila. Stalno je pita za čika Tomu.

Da se vratimo. Pomalo sam već umoran od šetnje.

Kakav si ti to prijatelj?

Mislim da smo dosta učinili za njega.Uostalom, znam ja njega.

Šta ti to sad znači?

Znam ja njega. Znam ga bolje nego ti, svakako.

Toma je vrlo fin i osećajan.

A ja, kakav sam sada ja?

Ti se menjaš. Eto, kakav si,

Menjam se...Hm...Kako se menjam.

Menjaš se kao čovek.

Na bolje ili na gore?

To će se tek videti. U ovom trenutku, to niko ne zna. Uostalom, stalno si kukao kako moraš da se promeniš i da činiš dobra dela.

Nisam siguran da je ovo baš dobro delo. Uostalom, da govorimo otvoreno, meni se čini da ti sve ovo radiš ne zbog mene nego zbog sebe.

Otkud ti sad to?

Vraćaš dug sestri.

Nemam ja nikakav dug prema  sestri.

Preotela si joj momka, svojevremeno, zar ne?

Ne. Mi smo se tada dogovorile da...tako bude. Uostalom, kome ja to pričam?! Ništa ti ne znaš o sestrama!

On je zagrli i privuče sebe.
Sada su već bili blizu drveća sa koalama.

Koale su spavale u granju, kao mala sivo zelena klupčad vune. Seli su na njihovu klupu.

Ti si moja koala, reče joj i provuče joj kao nekad ruku ispod košulje. Nije se opirala, samo je sklopila oči. Oseti vrhove njenih uzdignutih grudi i rukom pođe niz njen mali glatki trbuh. Ona se prepusti i posle nekoliko minuta već je, raskoračivši se, sedlala u njegovom krilu.On pomisli da to sada, upravo u ovom trenutku rade i Toma i njena sestra u njihovom stanu i ona prepozna tu  njegovu perverznu misao, te poče pomahnitalo, kao nikada do tada, da pokreće karlicu  gore – dole, sve brže, sve brže...

Nije to trajalo dugo, ali trajalo je dovoljno da se zapita: ko je ona zapravo?!

Znao je da je to, njegovo unutrašnje pitanje, sasvim retoričko i da verovatno nikada neće saznati odgovor na njega, kao uostalom i na mnoga druga pitanja o ženama, ma koliko bio dobar prema njima.