NOVA SRPSKA SATIRIČNA PRIČA (20)

MILAN TODOROV
KAFANA U JURIŠIĆEVOJ




Za vreme Korejskog rata, koga se verovatno više niko ne seća, kafana u Jurišićevoj u Petrovaradinu, koja se do tada jednostavno zvala „Kuglana“, pošto je zapravo bila bife za kuglaše i njihove navijačice, preko noći je promenila ime u „Koreja“.
Bila je, doduše, poznata po surovim tučama keglama sa olovnim dnom, užasnim ali sa današnjeg stanovišta nevinim makljažama Miše Životinje, Đoke Žuje, Slavka Glavonje i sitnog ali podmuklog Jakoba Ivančića.
Ipak, tek dobivši naziv „Koreja“ kafana gazda Save udbaša postala je čuvena.
Tu su svirale najbolje bande, jeo se najljući kotlić i pevala je sve popularnija Sena, za koju se u ono vreme tvrdilo da vodi ljubav sve vreme praveći od svoga tela most.
Rat u Koreji se završio pobedom onih koji uvek pobeđuju.
Sena se udala za jednog drtavog industrijalca iz Frankfurta, a Miša Životinja je otišao u Pariz, gde je u jednoj glupoj saobraćajnoj nesreći izgubio nogu.
Kafanica je opet bila obična kuglana sa poslugom u obliku tuberkolozne Ševčićke, kojoj je bilo dovoljno da zaradi koji dinar za cigare i komovicu.
Gazda Sava je bio očajan.
Slavko Glavonja bi tada dolazio da ga nervira. Naručivao bi špricer i posle trećeg zvao gazdu da se glasno pred svima požali kako mu kelner već treći put zaredom donosi vodu u loše opranoj vinskoj čaši.
Gazda Sava bi tada potezao pištolj i Glavonju izbacivao napolje bez obaveze da izmiri račun.
Međutim, život je išao svojim tokom i nešto se gadno zakuvalo u Šangaju.
Gazda Sava je u očajanju svojoj kuglani dao ime „Šangaj“ i sve je ponovo krenulo, još bolje, sa novim gostima, lepom Ruskinjom sa Crnog mora, salašarskim geometrima punim para, švercerima naftom sa dunavskih barži.
Nije se gužva u „Šangaju“ skoro ni završila a počne Vijetnam.
Gazda Sava jedva preživi drugi infarkt, ali na nogama u kafani. Utom mu se zapali kuglana i izgori pijana Ševčićka a da niko nije ni primetio. Gazda Sava raščisti malo zgarište, dovede novu muziku, ostane Ruskinja još oblija nego što je bila i u novu kafanu koja se sada zvala „Patet Laos“ počeće da nagrću Beograđani, Subotičani, Šiđani i ko sve ne.
Istorija je beležila nove ratove a gazda Sava nove nazive svoje kafanice.
Poslednji uspešan naziv, ako se ne varam, bio je „Stara Srbija“.
Od tada sve stoji. Kafana bez dobrog naziva, prazna. Kažu, narod nema para. Gazda Sava preturio osamdesetu. Da izmišlja nove ratove, ne doliči. Mir zacario pa ne misli da prestane.Đoka Žuja prosi ispred samoposluge da bi imao za pivo, a bio dobrovoljac. Glavonja nešto oboleo sa živcima pa postao miroljubac. Jakob Ivančić se, pričaju,obesio u Australiji ili Kanadi.
Svejedno.
I oni iz naše ulice koji su bili za ovo danas i oni koji su bili protiv, osećaju da nije to to, da nešto ne štima.
Kad bi se zaratilo, makar i sa Turcima?


(Iz knjige BEZBROJ NAŠIH ŽIVOTA, BAK, Beograd, 2011.
Knjigu možete naručiti pouzećem na elektronskoj adresi autora)