U
pričama ne očekujem opise stvari, događaja, junaka. Neću, namerno ne želim da
kažem da ne volim deskripciju u literaturi jer ne želim nijednog poslenika na
teškom i, rekao bih, uzaludnom poslu uvredim.
Međutim,
u gradu se pojavilo, ko zna odakle, mnogo devojaka i žena sasvim belog tena.
Mogli ste ih sresti svuda. U kefeima, na šetalištima, na plaži ili u dobro
rashlađenim tržnim centrima jer u gradu beše nezapamćena vrućina.
Njih,
pomislih, mogu da dovuku u krevet samo sultani, ludi i nemoćni, koji imaju
harem u kojem drže bule ne starije od dvadeset godinama koje nikad ne vide
sunce nego samo mesečinu kad ih kupaju za poslanje u sultanov krevet.
Naše
kože su zidovi ofarbani u različite boje. Teško se probiti iz crnog u belo,
recimo ili u crno belo ili obratno.
To
me ne čudi. Sve više verujem da je život bez suprotnosti nemoguć. Ali,
suprotnosti ne moraju da budu dijametralno različite. Paradoks je da su ljudi,
recimo, prijatelji dugi niz godina i onda odjednom u nekoj rečenici ili priči,
sa opisima naravno, osetiš da to to nije pravo prijateljstvo.
Poštene
suprotnosti umiru na jednostavan način.
Bele
žene su svesne da ih muškarci rado gledaju. Belo je, kažu slikari prva i jedina
boja, uostalom.
Žena
koja se mom bratu, blizancu, svidela bila je, takođe bele kože.
Brate,
šta da radim, pitao me je.
Kako
šta?
Ja
sam, brate, Ciganin.
Ti
si Ciganin?
Da,
i ti si Ciganin.
Odista
imao sam tamnu put, pio D vitamin, sunčao se i kupao vascelo leto na osunčanoj
reci.
Vidi,
rekao sam mu, možda se belkinji baš sviđamo mi „proklete Crnje“ kako su nekad
govorili u američkim vesternima.
Da
pokušam?
Ma
ne, pusti je da pokuša ona.
I
on, budala crna kao i ja me je poslušao.
Belkinja
nikad do sad, a proteklo je puno vode rekom zvanom D. – nije pokušala da
ostvari kontakt.
Bilo
mi je krivo. Pogrešne pretpostavke. Umesto rođenog brata uspostavio sam
virtuelni kontakt sa njegovom belom devojkom.
Na
moje napadno insistiranje da se sastanemo na usamljenom mestu, oči u oči,
otpisala mi je da ima dečka koji, doduše, veoma liči na mene, ali ipak nije ja.
Нема коментара:
Постави коментар