MILAN TODOROV: OFICIRAC

 

 

Plaža je izgledala kao scena grupnog seksa iz nekog amaterskog porno filma. Ljudi su, u ono malo hladovine koje nisu zauzeli divlji kafei, sedeli doslovno stisnuti jedno uz drugo. Kad sam poželeo da uđem u reku i rashladim se, stvar je bila još gora. Muška tela, ženska, dečja, zadnjice, smušeni udovi u providnim bermudama, strije, preteške grudi koje se hlade kao hladetina u lošem zamrzivaču.

Pokušao sam da odem na sam špic plaže i, sasvim svestan da danas na trideset sedam stepeni u hladu neću moći da plivam kako to običavam godinama, ali, mislio sam, bar da se rashladim temeljitije jer je tu voda uvek bila najdublja zbog vira koji je pravio bager za vađenje peska. Ove godine nije radio tako da je Oficirska plaža postala plića sa dinama peska koje se protezahu maltene sve do polovine Dunava.

Morao sam da se, kako tako, uklopim u gomilu. Podsećalo je to na slike ritualnog kupanja Indijaca u reci Gang, kupanja sa ostacima onih koje su spalili i zatim njihovu pogrebnu lomaču bacili u reku.

Izašao sam iz vode, činilo mi se suv. Neke besprizorne žene, to je za mene svaka žena koja ne obraća pažnju na svoje telo, frizuru, kokte; pričale su naglas koještarije bez prestanka. U njima su one bile glavne zvezde. Koliko sam shvatio, jer behu zaista bučne, radile su kod nekih pohlepnih gazda koji su ih eksplotaisali a one su im, sad, u ovoj paklenoj vrelini kada nije lako naći radnike, zapretile odlaskom na more. Ne vole more, kažu, ali sad im se ide na more.

Čujem ih a ne želim da ih čujem. Mislim kako je dobro što sam pristalica antidemokratije. Ne želim da njihov glas odlučuje o mojoj sudbini. One, naravno, imaju pravo da ode na more. Mogu da se raduju odlasku na more, boravku tamo i pričama koje će uslediti posle. One su samo isečak. Shvatam da je i njima potrebna nada u bolji život. Ali, zašto me njihovi isprazni razgovori nerviraju? Uzrok mora da je u meni.

Zar i ja ne želim da se drugima predstavim, ne kao dobar, nego kao bolji no što jesam?

Mlada konobarica divljeg restorana u kupaćem kostimčiću oblika Evinog lista pitala me je šta želim.

Od peta do vrata bila je istetovirana različitim natpisima.

Rekao sam joj da bi mi prijala hladna voda sa isceđenom polovinom limuna bez dodataka šećera. Video sam da imaju limun poređan na dasci improvizovanog šanka.
Samo to, pitala je.

I potom uspravila svoje malo, ali cirkuski tvrdo telo žene akrobatkinje.
Samo to, rekoh.

Okrenula se da pođe i zastala. Mogao sam na njenoj lepo oblikovanoj preplanuloj zadnjici da pročitam  YES SER.

Kad mi je donela limunadu sve trčeći i preskačući stoliće načinjene od grubih paleta, pokušao sam da stvar učinim što opuštenijom.

Zevnuo sam otvoreno i namerno. Proteglio se vadeći novčanik iz ruksaga.

Meni je neprijatno, rekla je prethodno, ali moram odmah da naplatim.

Bila je jedna od malih ilustrovanih žena na pretrpanoj plaži na domaćem Gangu, gde pomisao na erotiku ubija sve to otkriveno, ispisano do kraja, neizbrisivo, bez mogućnosti da se život okrene u drugom smeru osim onom ka plićaku žena sa velikim guzovima u pretoploj vodi i mnoštvu.