IZ NOVE KNJIGE

MILAN TODOROV

REGRUTACIJA



Roditelji su se stalno svađali. Oboje su prešli pedesetu. Baka je govorila da je sve što nam se dešava, kao i sve što će nam se dogoditi, a biće nepopravljivo, posledica američkog bombardovanja. Mama je govorila da su ocu čavke popile mozak. Ona je živela na demetrinu. Otac je pio. Ja sam dobio poziv za regrutaciju, uprkos tome što nisam završio gimnaziju.
Iz dna duše sam mrzeo lekarske preglede. Mislim da je to kod mene poticalo iz osnovne škole, kad su počeli da nam, pred devojčicama, opipavaju, stidnim dlačicama nepokrivena jajašca.
Majka je tvrdila da otac gde god ode nađe žensku i odmah zamišlja kako je povaljuje. Dovoljno je, poveravala se prijateljici iz mladosti, Violeti, da neka kurva bude ljubazna prema njemu i on se lepi kao muva na govno. Ta Violeta je vrlo hladna i odgovorna osoba, stara usedelica, koja je radila u nekoj nevladinoj organizaciji na širenju ekumenstva i ona je najdirektnije zaslužna što je u našu kuću ušla prva sveta knjiga, tvrdo ukoričena crna Biblija, sa poklon-posvetom izvesne miss Betty M.Doughti iz Norviča. Otac se kleo u svece da to što majka trabunja nema veze sa istiinom.Majka je vremenom otišla daleko, zabranila mu je da ide i u crkvu, što je on, u poslednje vreme, činio. I tamo ćeš naći neku kurvu. Otac je majci priznao da je sanjao gosppođicu Betty M. Doughti u pozama nedoličnim bogobojažljivom stvorenju.
Tetka Violeta je bila energična i preduzimljiva žena, za razliku od moje majke koja je bila blaga i bolećiva prema svima, a naročito, kako je tvrdila, prema mom poludelom ocu. Tetka Violeta je predlagala majci da oca natera na analizu krvi. Tako se to radi u svetu pre nego što ljudi stupe u bilo kakvu ozbiljniju vezu, a kamoli kad nastupi nepoverenje u braku. Ove današnje kurvice, govorila je Violeta, imaju koktel bakterija i virusa u vaginama upakovanim u najnovije modele Women secret. Majka je odlučila da oca prati na svakom koraku. Često je izostajala sa posla i išla sa ocem u Beograd gde je raznosio vino kafedžijama na splavovima.
Otac je imao jednog, potpuno odanog, prijatelja, koji je, kako je majka govorila, bio primer kako će otac proći u životu. Taj prijatelj se zvao Jefta i nekada je bio očev vozač, dok je otac bio poslovođa velikog skladišta alpske mineralne vode Aqua bella u Somboru. Majka je govorila da je oca, na putovanjima po slovenačkim toplicama, Jefta i naučio kurvanju. Posle kad je otac izgubio posao zbog ratova koji su porušili veze sa Slovencima, majka se na neki način čak obradovala. U to vreme, Jefta se razveo od svoje krhke, plave i, jedva primetno hrome, žene. Stanovao je u jednom prikrivenim periferijskom bordelu, koji je, uz sportsku kladionicu i nekoliko podstanarskih sobica, živeo zapravo od rentiranja kreveta za popodnevni odmor. Da stvar bude luđa,ispostavilo se da je otac, u vreme dok se nije opredelio za prodaju vina, radio kao monter porodičnih bazena, kao i da je jedan takav ugradio i u dvorištu pomenutog bordela koji je držao bivši sarajevski kriminalac Todorović. Majka je mogla samo da zamisli kakve su sve gadosti posle izvođene u tom bazenu koji im je otac održavao, dozirajući hlor u vodi ili krpeći podvodnim lepkom rupice nastale na njegovom polivinilskom morsko plavom lajneru. Mislim da je otac zbog toga i prestao da prodaje i montira bazene ili je to bio posao na ograničeno vreme. Naime, vrlo brzo su svi u našem kraju švercovali iz Mađarske okrugle bazene za celu porodicu a onda su montažni bazeni stigli sa prvim megamarketima i kod nas. Otac nije uspevao da stane na noge u novom poslu sa vinima i veći deo leta provodio je u dvorištu popravljajući stare vinogradarske alatke, rasušenu hrastovu burad, zarđale prese i muljače za groždje. Majka je ležala u ligeštulu na terasi i osluškivala odnos između očevog kuckanja čekićem i ženskih glasova koji su dopirali sa ulice. Na osnovu toga je zaključila da se otac zagledao u neku prsatu osamnaestogodišnjakinju koja se, sa isto takvom debelom drugaricom, često kikotala pored naše ograde. Pokazaće se docnije da je ta mala zaista drolja i da je sin onog Todorovića uveliko podvodi u Faci, kako se zvao onaj prigradski bordel. Milicija je često intervenisala kada bi mlađi Todorović isprebijao malu ukoliko nije htela da spava sa mušterijom koju bi joj on doveo. Majka je to saznala, možda joj je to ispričao baš Jefta, i ocu je ispisala opasnu recku: pedofil, u njen crni dnevnik očevih smrtnih grehova.
U međuvremenu je majčina prijateljica Violeta, upoznala nekog gospodina Emila Brocha iz Ženeve, rodom iz Slankamena i ispostavilo se da je on bio jedna od njenih prvih simpatija na odvratnom letovanju u Neumu na bosanskom delu Jadrana ranih sedamdesetih godina prošlog veka.O razvoju njihove vrlo uzbudljive veze ona je majku redovno obaveštavala elektronskim ispovednim pismima sa Ženevskog jezera, opisima prepunih delikatnih i opskurnih detalja, kakvi se ne bi očekivali od međunarodne službenice. Majka nevična modernoj tehnologiji nije uvek uspevala da obriše ta pisma, tako da je otac stizao da ih pročita, govoreći: Muke su to misionarske!Majka je govorila da je Violeta konačno pronašla čoveka svog života, a da on njoj nije omogućio da za pedeset godina vidi pravo inostranstvo. Za majku je pojam punog, sređenog života bio vezan za putovanja u inostranstvu. I zbog toga je često ocu prebacivala da ju je samo jednom vodio u Budimpešti, pa da je i tada od nje zamišljao da je Ilona, njegova sekretarica, Mađarica.
Tata je u neko doba došao na ideju da Jeftu angažuje da mu razradi prodajnu mrežu za vina i ovaj je to, za malu nadoknadu, rado činio obilazeći beogradske splavove našim autom. Na put je vodio i ljubavnicu po imenu Vivijana, masnu ženu sa ogromnim majčinskim grudima, za koju je svima govorio: zamislite takve cike, a nerotkinja!-i koja ga je zapravo, odvukla od žene sa kojom je do tada živeo trideset godina. Jeftina ljubavnica je, po majčinim saznanjima, vrlo brzo bacila oko na oca i majka je zabranila ocu da ih više angažuje u bilo kavom poslu. Tvrdila je da danas ljudi da bi preživeli najboljim komšijama podvode rođene ćerke a kamoli neće ljubavnice i droce. Otac je vikao da je majčina najbolja prijateljica droca a majka je onda počela da uredno prebacuje u reccycle bin sva pisma u kojima je Violeta opisivala vrtoglavice koje je otkrila sa Slankamencem. Ona je slobodna žena, koja je najzad našla svoju porciju sreću, rekla je majka ocu, a ja je nikada više pored tebe neću imati,jer ti ne znaš nikog drugog da voliš osim sebe, jer tebe vode nagoni i ti ćeš upropastiti i naše dete dajući mu primer lošeg oca.
Onda su se okomili na mene terajući me da nađem devojku, ozbiljnu i pametnu, govorila je majka, neku koja će znati da vlada mojim nagonima, da ne upropastim svoj život kao što su to oni učinili.
Iznenadio saam se kad sam shvatio da su na regrutacionom zdravstvenom pregledu, koji se obavljao u Vojnoj bolnici uz Dunav, uz doktorku sve same medicinske sestre. Išli smo iz prostorije u prostoriju, polusvučeni, na rendgen, kod očnog, sve prostorije su bile hladne kao tuneli u tvrđavi, čiji su zapravo sastavni delovi i bili ovi bolnički hodnici. Najzad svedoše nas dvadesetak iz razreda, u jednu dugačku neonkama osvetljenju sobu i doktorka nam reče da skinemo gaće. Zatim je pozvala jato mladih medicinskih sestara. Jedna nas je prozivala, druga nešto zapisivala a ostale su bile tu da uče postupak, verovatno. Prozvani bi morao da istupi korak napred i tada bi svi ti pogledi, ne samo doktorke (ona je, uostalom, vrlo brzo i izašla iz prostorije) koliko mladih sestrica puzali po našim ogoljenim medjunožjima. Mislim, iskreno, da je moj bio najmanji. Zato sam se strahovito iznenadio kad sam primetio da jedna od devojaka ne gleda u moj čvarčić, nego mi se skoro zaverenički smeši gledajući me pravo u oči. Izlazeći iz Vojne bolnice sreo sam čika Jeftu i on me je pitao da li sam onanisao pre nego što sam otišao na regrutacioni pregled. Ne, rekao sam zbunjeno. Onda ti je sigurno bio najmanji, ali nemoj da se sekiraš, to sam i ja tek posle shvatio. Da si mu prethodno dao kratku desanku, bio bi među najvećima, ali nema veze, nadoknadićeš ti to.
Posle nekoliko nedelja doveo sam Terezu, kako se zvala ona sestrica iz Vojne bolnice, koja me nije zagledala u međunožje, da je upoznam sa roditeljima. Majka je moju devojku oduševljeno prihvatila. Posmatrao sam oca iz prikrajka. Bio je zbunjen, nije znao kako da se postavi, nekako krut i zvaničan. Ali prošao je majčin psihometrijski test otpornosti na lepe devojke.
Tereza mi je posle priznala da je gledala svim momcima na regrutaciji u onu stvar i da ne vidi u tome ništa posebno.
Ta devojka će od njega napraviti normalnog čoveka, pisala je mama Violeti i dodavala - Ona je medicinski radnik, a u medicinske radnike odlaze pre svega duševne osobe.
Duša postoji da bi bolela, otpisala joj je patetično Violeta, nagovestivši usput, na majčino veliko iznenađenje, svoj definitivni povratak iz Ženeve.


(Knjigu BEZBROJ NAŠIH ŽIVOTA, BAK, Beograd, 2011. možete naručiti pouzećem)