DUŠAN PUAČA
VOLTER
Ala sam ja žedan ! – reče u letnje popodne Volter svome domaćinu.
- Odakle tolika sloboda izražavanja! Znaš li ti koliko je tvoja izjava dvosmislena. Ma ne dvosmislena, nego više mislena?
Volter se blago nasmeši i obuze ga zadovoljstvo što nije savremenik kardinala Rišeljea.
Bilo bi tu svašta i domaćin je bio u pravu.
- Traženje vode je čista provokacija! Možda si hteo da kažeš da ovde nema vode. A vode nema zato što je suša. A suša je zato što je jako sunce. I kad njega dovedemo u sumnju dođemo do Kralja Sunca ili njegovog naslednika, tako da to vodi u veleizdaju i vešala. -
- Sa druge strane, traženje vode znači da si žedan, a žeđ je izazvala obilna žderačina, upriličena krivolovstvom. Ubio si srndaća iz kraljevog lovišta, a to je takođe kažnjivo. Vešala ne ginu.
-Ne, hvala, nisam žedan! – reče Volter, - samo mi se učinilo na momenat.
Ne progovorivši ni reč mimikom se oprostio od domaćina i žurno krenuo kući.
Umalo da ga ubije prejaka reč.
Нема коментара:
Постави коментар