RATKO DANGUBIĆ
GOSPODIN MALI
Smeje se onim hladnim, kristalnim osmehom, kakav imaju ubice. Posle sinošnjeg razbijanja skupocene vaze gospodinu Malom nikakva razonoda ne treba. Između njega i nevolja postoji prilična usaglašenost mala odstupanja su nebitna igra sreće. Gospodin Mali s prevrtao u krevetu do zore; sanjao je svakave gadosti. No, nije lako prodreti ni u tajne ravnodušnosti sna. Gospodin Mali je, odmah iza ponoći, uhvatio buvu ma maljavim prsima. Ustao je iz kreveta, kao da će da prošeta: gospodin Mali je stavio buvu pod izvrnutu kristalnu čašu iz servisa marke Mozer. U sobi je mirisalo na konje, na seno. Gospodin Mali je hteo da čuje kako buva kaže:Ti si perverznjak. To bi za njega bio lep trenutak. Možda bi bio i ponosan na sebe. Pogled mu je uvek hladan i umoran, pa je i sada, polako, prešao očima preko stvari: gospodin Mali, neka đavo sve nosi, baš duboko uzdahnu; buvu nije zgnječio jer ne voli da gleda sopstvenu krv. Umor i nesanica traže svoje. Gospodin Mali se vratio u prostran krevet, utonuo je u plavi saten, i omaklo mu se da prdne, a onda da sanja kako spušta kofer uz put i posmatra pun mesec koji silazi iz krošnje hrasta na zemlju. Mi umiremo, rekao je jedan kljakavi, koji se ko zna odakle stvorio pored njega, i ovo je vreme u kome mi imamo sporednu uloga. Gospodin Mali se probudio i pomislio na buvu pod kristalnom čašom marke Mozer: tamo je nije bilo, čudo. Gospodin Mali je uze onda da prelistava u krevetu račune za gas i struju, mičući usnama. Njegov miran, pravi san, poverovao je, počinje sada kada ne mora da misli na buvu. Gospodin Mali u znak preziranja sumnji, i svega drugog, napravio je jedan veličanstven gest: udario se dlanom po čelu. Gospodin Mali pogleda onda na džepni zlatan sat: čitav život može da prođe za minut. Mislio je na poljupce i bliski dodir sa nekim, ko liči na boginju Afroditu. Kako se radovao što će, kada ustane, popiti čašu votke.
Нема коментара:
Постави коментар