Ponekad izmenim koju reč
sa likom iz obezbeđenja
u velikoj robnoj kući.
Pitam ga šta ima novo.
Sleže ramenima.
Kažem da njegov posao
mora da je prilično dosadan
Malo nas ima kaže a zatim
kao da se setio nečega
juče se dogodila krađa
u Tifaniju.
Kako, šta je ukrao?
Obavezan muški rod.
Svilene ženske gaćice.
Mladić.
Tako smatra prodavačica.
Gaćice su bile skupe.
Dvanaest hiljada dinara.
Zamisli, kaže, kakvo telo
treba da ima devojka za te gaćice.
I odlazi lako hramljući.
Siguran sam da zamišlja ta tela
u prolazu.
Dvanaest sati hodanja.
Do kasno u noć.
Oseća hladnoću ranih
šezdesetih
trenje između onoga što
vidi i onoga što ne sme da vidi.
Poznata stvar.
Нема коментара:
Постави коментар