Postoji taj stari konobar
malo poguren
grupan gorštak
kome u mojoj omiljenoj
kafani na obali
daju da radi samo jutarnju
smenu
jer tada nema previše ljudi.
Često nema nikoga.
Samo on.
Juče
ga vidim u večernjoj.
Pitam ga otkud on.
Ne radim kaže za ostale
samo za svoju familiju.
Dva krupnooka unuka
i žena teška lomna u kukovima.
On ih služi
ne naplaćuje
klanja se kad ustaju
i prati ih do sivih kola
kojima odlaze kućama.
Sutradan
gledam ga
ne izgleda kao pre
to je čovek koji zna
da je lično sve
i da izvan ličnog
konobarisanja pisanja
ispovedanja sramoćenja
pričanja o seksu
o tajnim željama
o dodirivanju nogama žene ispod stola
o načinima preživljavanja
i puzanja u svoju noćnu pećinu
nema ničega.
Нема коментара:
Постави коментар