Jutrom su tihi
ti radnici na gradilištu preko puta
kujne u kojoj spremam doručak
jaja i crnu kafu.
Čuje se tek pokoji udarac
čekićem o glavu
eksera.
Još je mek nekako tup
kao kad se prave vešala
u tajnosti
jer je potrebno da zaplaše
gomilu
ne pre
nego upravo u trenutku
egzekucije nad osuđenikom.
Kad se usele stanari
kad srećni kliknu
to je to najzad
tada
tada počinje strah
da im se uvlači u kosti.
Šta će se desiti ovde?
Da li će se vratiti deca
otišla sa stare roditeljske
adrese?
Kad umremo kako će nas izneti
u uskom liftu?
Da li se sve čuje kroz zidove?
Budi pažljiv.
Noćas je pun mesec.
Ne budi nestrpljiv.
Samo ugasi svetlo.
Buncao si neko žensko ime
u snu.
Ja nisam jabuka za hladnjaču.
Osećanja će da rastu
prepuna iznenađenja.
Ipak sve će biti dobro
neko vreme
u granicama
ali čovek nikad nije siguran
kod takvih stvari.
Zato prekini s očekivanjima.
Umoran od puta samo
pljuni i napuni
čašu.
Нема коментара:
Постави коментар