Hladna kiša dobuje po večernjem
putu kojim se vraćaš kući.
U kolima je prijatno toplo
muzika
žena pored
Kažeš joj da spava
ti ćeš voziti celu noć
bez cilja
lepo zavaljen u sedište
sa mekim svetlom komandne
table
jer
znaš da cilj više ne postoji.
Postoji samo ta čežnja
za novim
predelima
čistinom punom lišća
poljima punim snage
i svetlosti
koja izmiče
a onda
ta slučajna šetačica
zaklanja dugačke noge
u crnim uskim pantalonama
žutim kišobranom
od pljuska
tvojih točkova
i ti usporavaš
što inače ne činiš
ali usporavaš
ove večeri
ne znajući zašto.
Misliš o njoj.
Mahnula ti je.
Ko je?
Kuda hita?
Ko je čeka?
Jer subotnje veče
je veče neobavezne
prevare.
Нема коментара:
Постави коментар