MILAN TODOROV: KLARA

 

Noću

Kad su nas bombardovali

neka koleginica je

provalila da je tada

najbolje držati mobilni telefon

U tegli od debelog stakla

Neisključen

kao dunju u kompotu zimi.
Verovala je da se tako

ne može otkriti signal,

a može se videti ko te zove.

I ne mogu nas ubiti.

Kako smo izvukli žive glave

ne znam.

Stvar se možda nalazila u čudotvornoj

tegli ili

U činjenici

Da o tome nismo pričali jer nas je

Bilo sramota.

Ne od bežanja od smrti,

Nnego što nikom nismo

bili potrebni 

tada

kada su nam svi bili potrebni
Sestra

Majka

Svakojaka ljubav ovog i onog sveta

Ali niko nije zvao

Baš niko.

Posle smo tegle bacili

U kante za smeće.

I danas kad vidim neku muzgavu

odbačenu teglu

trgnem se sa osećanjem

da je život moguć

samo pod nejasnim okolnostima.

Telefon veza spajanje...

Možda će me nazvati

neko do koga mi je stalo?

Stavljam telefon u teglu

Sumnjičav do koske.

Probudim se u tri noću,

Tegla svetli.

Klara me zove.

Pogrešan broj,

kaže Klara.

Jebiga Klara,

Mesec je pun

I ne mogu da spavam,

Klara.

Zar nisi u krevetu

Sa novim draganom?

Ne, nije misterija u kosmosu

Ali se ovo moje ne vidi,

Klara.

Tegla

Neopipljiva svojstva našeg  odstupanja.