Bližila se dubokim zrelim
Godinama
Ta lepa žena
Kada je odjednom
Skoro neočekivano
Postala vanredno srećna
Sve joj se dopadalo
Činilo joj se da sve odiše svežinom
Videla je rode kako doleću
Na bandere na kraju grada
Bele rode selice
Zvala je stare druge
Najintimnijim imenima
Pisala im na društvenim mrežama
Sve je lepo
Sve je predivno
I nije bilo kraja nabrekloj
sisi rnjene ushićenosti
Ničemu
Onda se
U nameri da prelomi dan
na lepe parčiće
Setila
Svoje crvene rasklopive
Stolice za plažu
Jer kupališna sezona tek što nije
I napisala opet na društvenoj mreži
Letoooo najlepšeee
Primetila je potom
da u zašivcima stolice
ima prošlogodišnjeg peska
Sa štranda
Bilo ga je malo
U tragovima
Ali ga je bilo
I to je remetilo zanos
koji preti da postane uvežban
sa svakim novim prolećem
Ali ipak je još nosio
i nju i njen život i smisao
tog života
i njeno usko telo
zahvalna bogu i ocu na njemu
Mršavica dugih nogu
sa nekada zavodljivim
a sada otežalim grudima
oklopnjačama.
Pesak beše
poput pepela.
Uzela je usisivač
da usisa taj stari pesak
da sve bude kao novo
Ali pesak se nije dao
Najteže je pomisli
raditi sa stvarima koje
nikada ne stare
Malim zrncima večnosti
Tu ne pomaže veština stare
domaćice
Ne postoji ravnoteža između mladosti i staosti
I najednom osetila je kako njena radost
i njena netom probuđena sreća
tone poput plovka i
drcka dalje od nje
tiho poput zmije
probuđene na suncu
Uzalud govori vrati se
makar trula
mladosti iskro moja u ovom
mraku
ako je dan postao
sve one noći koje su vredele
a ne beše ih mnogo:
tri i po muškarca
Vrati se
Uzalud
pesak ulazi u sve pore
njenog tela i taloži se
u koskama.
Нема коментара:
Постави коментар