MILAN TODOROV: VEČERNJA STUD

 

Strašna je pomisao

Da će te nadživeti put

Koji upravo asfaltiraju

Put kojim odlaziš i dolaziš

Svojoj kući

Ali ta osećanja

Ona su često poput lažnih

Ljubavi

Sa kojima se može živeti

Bez bola i dugo

Skoro srećno

Pod uslovom da usvojiš

Usamljenost

Da zaboraviš na sigurnost krda

Ono kako drugi tako i ja
Ali ti nećeš da budeš kao drugi

Kao taj Rus sa kojim slučajno

Sediš za istim stolom na čardi

Pijete isto pivo

On je pobegao od rata

Vojnicima ne daju ni šlemove

Rekao ti je

I da ima oca rvača u Rusiji

Koji peva u crkvenom horu

Pobegao je da sačuva glavu

Pitao si ga da li misli

Da se može  pobeći od smrti

Nikad nije kako treba kazao je

Izbegavajući odgovor

Imao je mladu svežu ženu

Koja je samo gutala vazduh i

Rano jako sunce

I ćutala sve vreme

Možda je znala nešto više
Dok se povremeno smešila

Tako da je rat mogao komotno

Odmah da se završi

Kad je konobar naplatio piće

I postalo hladno na reci.