MILAN TODOROV: MISLIO SAM DA IMAŠ BOLJI UKUS

 

 

 

Sve misli o smrti su besmislene

Uostalom kao i misli o životu

Tvrditi da postoji neko ili nešto

Što nikad niste videli

Tuneli na čijem kraju je sunce

Život koji proleti kroz glavu

U sekundi

Lebdeća tela iznad operacione sale
Umrli rođaci koji čekaju tamo iza

U paklu ili raju svejedno je

Sa stanovišta nestanka

Zatim

Svest koja stvara slike šest minuta

Posle prestanka rada srca i mozga

Ona pokušava da spase duh

Ali duh je svet

Pupak visoke devojke u crnim

Helankama i prekratkoj svilenoj

Bluzi

Neverovatno je kako odmah osete

Muški pogled na sebi

I ponosne su zbog svog

Odricanja od jela

Odricanja od lenjosti

Gimnos i retki giros

Večeras sam razgovarao sa

Raznozačem brze hrane

Ko su bogotuni koji naručuju

To mora da je skupo

Iznenadićeš se

To je ljuta sirotinja

Kuća im prokišnjava a oni
Poslednji dinar daju da im neko

Poput mene donese omlet sa šunkom

Hoće da žive dok žive

I još malo

Rekoh iz iskustva

Misleći na neku ženu

Te dodadoh

Nekad su ljudi verovali u više

Bogova

Očekujući da će se time produžiti

Ali kad si mrtav to nema nikakvog značaja

Bog je jedan

Usamljen zbog toga

I ne znaš da li je srećan

Da li je miran

I da li veruje ženama

Sa lošim ukusom
Koje biraju druge muškarce

U onih šest minuta koliko

Ostaje posle rada tvog srca.