Trebalo bi da srušim
Kućicu za psa
Smeta mi
Prilično je propala
Deo je natruo jer
Sve baš sve trune
Crepovi se istanjili
Oni što su dobro nalegali
Sada su mali i krti
Poslednjeg psa sam imao
Pre valjda deset godina
Bio je dobar pas
Bolji od svih koji sada
Zure u mene kroz ogradu
Psi bez dlake
Kroz moje oči
Kroz ostatke dana
Ispitao sam sve šeme
I mogućnosti
Psa ne nameravam da imam
Bol ne mogu da lečim sam
Moji mrtvi prijatelji
Čije grobove takođe ne volim
Kućica za psa koja me
gleda
U rano jutro...
Stojim neodlučan
Mogao bih da ispijem kafu
do dna
Ali šta onda šta
Sa sekirom u ruci dok
Osećam bol u zglobu
Ponekad jači
Ponekad slabiji
Bol koji me upozorava
Da ću i ja
Šta?
Bilo je lepih žena
Vina i na kraju Boga
Ali šta
Dok se
Ko zna koji put
Život klati
Nad ruševinom?
Нема коментара:
Постави коментар