среда, 3. април 2024.

MILAN TODOROV: NEVOLJENI

 

Šlep nazvan samohotka

Plovi unazad vrlo polako

Radar u obliku krsta

Na pramcu okreće se ravnomerno

Zvuk koji se začuje

Je zvuk spuštanja sidra u vodu

Za to vreme motori još rade

Za svaki slučaj

Svetlo na pramcu je upaljeno

Mornar odmotava čekrk

Jer brod ne može da bude usidren

Dok sidro ne zapne dobro

Brod samohotke ga namerno vuče

Nizvodno

Sve dok otpor ne postane prevelik

Mornar tada spušta ručicu čekrka da ga zakoči

Zvuk lanca još se čuje

Kao malo daleko zvono neke crkve

Potom mornar odlazi u kabinu

Kod pilota

Gase radar

Sede na maloj palubi

Navlače pernate žute jakne za noć

Uradili su sve što je potrebno

Da budu bezbedni

Posmatram ih sa kopna

Sa male čarde

U kojoj ljudi piju pivo

Iz flaše a ne iz čaša

U kojoj žene same sede u tami

Debele stare žene
Koje se predomišljaju

I debeli mladi muškarci

Fizički radnici testeraši grobari

Dobro mi je među njima

Među onima kojima nije dobro

Koji nisu sigurni

Ni u šta

Tako je dobro u svetu koji niko ne voli.

Нема коментара:

Постави коментар