Ima tome više godina
Možda deset ili dvanaest
Blizu krčme na plovnom putu
Udavio se mladi brodar
Sa rumunskog broda.
Kako se to desilo
niko ne zna.
Niko ne zna ni kada
se to desilo.
Smrt ne bira dan i noć.
Bio je pijan,
kažu neki.
Vraćao se čamcem na brod,
promašio lestvice
i otišao u kurac.
Bio je dobar čovek,
kažu drugi.
Žene su mu došle glave,
kažu treći
( u krčmi su odista radile
devojke vešte zavođenju).
Ja verujem da je bio dobar čovek,
taj rečni mornar,
brodar.
To je potvrđivao i
veliki
grubo istesani krst
koji su mu njegovi sa broda
u žurbi podigli uz obalu
i rano izjutra otplovili.
Izbegavao sam to mesto.
Uvek bih pogledom odlutao
preko njega
da bih ga
kao i tolike druge mučne prizore
najzad prepustio zaboravu.
Pre neki dan ipak,
kao da me je nešto vuklo,
odoh do mesta bez groba,
posle toliko godina.
Meeđutim na zlom mestu
krsta više nije bilo.
Odnele ga prolećne vode
kao i mladog brodara.
Po povratku
navratih u onu krčmu
da popijem čašu hladnog
belog vina
kao i obično.
Nisam mislio više o tome,
nisam osećao ništa
kao da se tu ništa nikad
nije ni dogodilo.
Kakav adrenalin mi je
danas potreban
Pomislih
Ne nalazeći odgovor.
Imali su sveće u prozorima
zamolih lepu konobaricu za jednu
I pripalih je
Sedeći za krajnjim stolom
ispijajući svoju čašu belog
Ni tada nisam osećao ništa
Ni bol ni tugu ni strah.
Naručih još jedno vino.
Mlada konobarica je bila nevina.
Vesela plemenita i nevina.
Smeo bih se u to kladiti.
Sedim i čekam da se u meni
nešto pokrene.
Ali... ništa se ne dešava,
jer tako to ide
dok nas sreća,
koja je uglvnom nepravedna,
još služi.
Izlazim
Ona lepa nevina konobarica
Izlazi da pokupi boce sa terase
Osvrnem se i krišom je pogledam:
zavodljivo maše kukovima.
Kad je osetila da je gledam
prsnula je u smeh.
Нема коментара:
Постави коментар