MILAN TODOROV: UZALUDNA PONAVLJANJA

 

Ako postoji drugi život

Posle ovoga

Kao što je postojao

Prvi život

Život pre ovoga

Ko ću ja tebi

Ko ćeš ti meni

U njemu biti?

Kako ću se odužiti

Dužnicima svojim

I samo tako pobediti

Svoju slabost sadašnju

Svoj stid

Zbog nemoći pred jačima?

Ali zašto se stidim

kad ću u tom drugom životu

srećnijem

moći da se namirim

i naplatim sada nenaplativo?

Svi ti ljudi

Sve te žene

Iz kojih sada govori

i radi

Njihova prava priroda,

U drugom životu

Možda će biti

Slabi kao ja sada.

I onda čemu poravnanje?

Čemu kad ne može

da se pobegne iz svojih vena?

Ali baš zato

Vredi pokušati.

Zasaditi lavandu

da ti miriše u jastuku

Ubiti pticu

Koja ti jede zrnevlje trave

Biti jednako loš

Koliko i dobar

kao dopadljiva ženska

Koja parkira na ulazu u megamarket

Što je nedopustivo

Što svima smeta

Ali ona vozi najnoviji BMV

I lakom rukom ispakuje skupe stvari

U gepek

jer zna da nema uspeha

Ako samo kliziš 

Bez krivice i

Bez bola.