U
stvari, ne umem da kažem o čemu se ovde tačno radi. Pravo je pitanje, kome
zapravo trebaju ovakve priče. Nesumnjivo da u Palanci ima neobičnih događaja.
Pred prodavnicom pogrebne opreme ŠIJAČKI I SIN stoji, u dugom redu,
šezdeset i petoro ljudi. S gorkim humorom žena hvali robu: “Pogledajte,
gospodo, carski sanduci! Kakvi venci! I sve je-kao u vreme K und K!” Pa,
i svila ide preko svega! Kakva raskoš, ne odustaje pogrebnik, brkata žena,
nekad mlekarica, ubacila se u sredinu reda, a onda se okrenu i odbrusi grbavcu:
“To je žalosno, ali s vama se slažem!” Grbavac je nju gledao kao da je tresnula
prilično jako stražnjicom u plićak, s omalovažavanjem. Bilo je, na svoj način,
i veselo. Čudne ptice bešumno lete iznad glava. Putem su išli Adolf Špiz i
jedan Čerkez s psom, a pozadi dečak, koji je lupao u doboš; Čerkez govori
glasno o sreći, maše rukama. Ovi koji su u redu prodavnice pogrebne opreme ŠIJAČKI
I SIN imali su redni broj sa pečatom na dlanu: u čast šezdeset i petog
rođendana samog Petra Šijačkog, vlasnika firme i prodavnica daju nagradnu
igru za sugrađane i ostale.
U
širem smislu, stvarnost je više na strani iluzije nego na svojoj. Ljudi se
poštuju i sklanjaju jedni drugima s puta. Pod strehom, u bašti obližnje kafane ZLATNI
BOKLAL, čuo se klavir i neko peva Tamo
daleko; glas, muški, je tužan. Starac, koji se vrteo na kraju reda, ima
broj 65: žalio se da nema sreće, i pitao se-šta će kao zadnji dobiti. Žena u
plavoj, prugastoj haljini, mlada i lepa, služi okuplene u redu
sendvičima sa crvenim kavijarom i jeftinim šampanjcem. Na svoj način šašav dan.
Neko, iznenada, donosi vest da je stigao putujući cirkus, i red se prepolovi.
Starac na kraju reda se nasmeja i pomeri se značajno napred. U parku penzioner
Dragin govori o ordenju i pečurkama, i kako je i jedno i drugo otrovno. Njegovo
govor se nikome ne dopada: i nema ovde ničeg čudnovatog. Pojedinci vole jedni
druge da prave budalama. I opet, da se čovek zamisli: ljude nisu uzbuđivale ni
reči, ni događaji, ni muzika. Ljudi se bore za svoju stvarnost, i akteri su
događaja koje je nepoznati iluzionista doneo u Palanku. Petar Šijački je stajao
kraj prozora, uhvatio se rukama za glavu: cirkus mu kvari lepo slavlje.
Нема коментара:
Постави коментар