MILAN TODOROV: POLOVINA HLEBA




Tu skoro, nekog jutra osetio sam strašnu, veliku glad. Ne pamtim kad sam imao takav, pravi osećaj gladi pa sam ustao bez oklevanja na brzinu se sredio i skoknuo do pekare. Mali ili veliki pitala me je prodavačica pokazujući rukom na lepo složene cipovke. Veliki, rekoh. Ona ga izmeri. Težio je kilogram i dve stotine grama. Dajte mi najveći Ona se okrete i nađe jedan težio je kilu i četiristo. Da li možete da mi ga presečete na pola, zamolio sam je. Naravno. Čudila se šta će mi to. Rekoh: jednu polovinu za sadašnju glad a druga polovina smo mi. Ona me pogleda izvrnutih očiju: ima platu ima doprinose na minimalac još koju godinicu do penzijice. Nosim vruć rasečen hleb ispod miške. Vetar rasteruje žutu trulež lišća. Zima uvek dolazi sa žudnjom za tuđom toplinom.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

NINUS NESTOROVIĆ: SIJALICA

Слика
  Koja dokumentacija je potrebna da bi se strah legalno uselio u ljude?   Svaki put kad narod zažmuri naš vođa zamisli jednu želju i želja mu se odmah ispuni...   Jebeš ti tu državu u kojoj vlast više podataka zna o novinarima, nego oni o njoj.   Istrago, pomeri se s mesta!   I bog je bio ateista dok nije počeo da veruje u sebe.   Ko traži da jede, taj nije patriota, a ko nije patriota, taj neće ni dobiti da jede!   Bez preciznih uputstava velike promašaje teško je napraviti.   Kao i kod svih ostalih umetnosti i za preživljavanje nadahnuća uvek ima. nedostaju samo sredstva.   Alkohol brže opije čoveka kad mu je stomak prazan. Laž takođe.   Zahvaljujući napretku nauke i medicine neizlečivih optimista više nema.   Ovde u bajke više ne veruju deca. Samo odrasli.   Sijalica je sjajan izum.   Ako je život roman, posmrtni govor je njegov pogovor.     Fizička l...
Прикажи све

RATKO DANGUBIĆ: JESEN U TREBINJU

Слика
I. Pod platanskim krošnjama senke se zadržavaju, spori plesači večernjeg vazduha. Stolovi kafana povlače se jedan po jedan, kao dahovi iz pluća što klonu. Čovek koji je mislio da čeka — nekoga, ljubav, sećanje — već je ispio rakiju, kafu, a osmeh mu i dalje igra na usnama, kao plima što ne ume da se povuče. Pijaca sija — smokve, šljive, breskve, svaki plod poljupcem obasjan, previše blag da bi bio od ovoga sveta. Venci belog luka vise kao bledi meseci, da rasteraju bolest, zavist i tugu. Iz manastira dopire šapat psalama, monasi skupljaju grožđe kao svete slogove, dok masline, u vetru drhtave, čuvaju mudrost stoleća u svojim srebrnim listovima. II. A on — stranac u sopstvenom rodnom gradu — hoda pijacom, ne vidi stvari nego otkrivenja. Svaka smokva himna, svaka pletenica luka tajna pesma. Zrenje nije propadanje, uči, niti proba smrti. Zrenje je život što udiše sebe, uzdah koji bira radost. Smeje se s decom što senke bacaju po kamenu, kupuje breskvu iz ruke udovice, i seda tamo gde je n...
Прикажи све

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU, INFORMISANJE I ODNOSE SA VERSKIM ZAJEDNICAMA - PROPUST ILI NAMERA?

Слика
  * U saopštenju o rezultatima konkursa za sufinansiranje izdavaštva pokrajinski Sekretarijat za kulturu navodi da rukopisnu zibirku Milana Todorova RUSKI ČAMAC nije uzeo u razmatranje pošto joj je nedostajala recenzija izdavača. Međutim, stvari stoje upravo obrnuto. Izdavač IP ADRESA je u potpunosti ispunio uslove konkursa i pored svih traženih podataka uredno dostavio i ovu, ovde ponovljenu, recenziju. Nadam se da će greška biti ispravljena. Нова рукописна збирка прича Милана Тодорова је његова шеста књига приповедака. Тодоров је врсан романсијер, песник и атнологијски сатиричар. Његове сатиричне приче објављене су у многим домаћим и светским антологијама, са две изврсне приче, примерице, у „Сербиан сатире анд апхорисмус“ Мартина Деана објављене у Вашингтону 2017. Класичне приче којима је посвећен последњих година, о чему сведочи награђивана књига „Телефонски именик мртвих претплатника“ (награда Друштва књижевника Војводине за најбиљу књигу 2019, као и улазак у најужи избор за Ан...
Прикажи све