* U saopštenju o rezultatima konkursa za sufinansiranje izdavaštva pokrajinski Sekretarijat za kulturu navodi da rukopisnu zibirku Milana Todorova RUSKI ČAMAC nije uzeo u razmatranje pošto joj je nedostajala recenzija izdavača. Međutim, stvari stoje upravo obrnuto. Izdavač IP ADRESA je u potpunosti ispunio uslove konkursa i pored svih traženih podataka uredno dostavio i ovu, ovde ponovljenu, recenziju. Nadam se da će greška biti ispravljena.
Нова рукописна збирка прича Милана Тодорова је његова шеста књига
приповедака. Тодоров је врсан романсијер, песник и атнологијски сатиричар.
Његове сатиричне приче објављене су у многим домаћим и светским
антологијама, са две изврсне приче, примерице, у „Сербиан сатире анд
апхорисмус“ Мартина Деана објављене у Вашингтону 2017.
Класичне приче којима је посвећен последњих година, о чему сведочи
награђивана књига „Телефонски именик мртвих претплатника“ (награда
Друштва књижевника Војводине за најбиљу књигу 2019, као и улазак у
најужи избор за Андрићеву награду), али и потоње веома успеле књиге попут
збирке „Касни животи мушкараца“ објављене пре две године у чувеном
београдском Лому у избору Флавиа Ригоната – говоре да је Милан Тодоров
зрео и снажан приповедачки глас, на трагу изузетних војвођанских
протагониста прозе, пре свега Александра Тишме и Ласла Вегела.
Његова нова приповедна збирка „Руски чамац“ чини оно што би се могло
назвати венцем кратких проза у којима доминира тежња за проналаском
постојаних и недвосмислених духовних и моралних вертикала у животу
модерног човека заплетеног у својеврсну трговину душама, срцима и
превасходно телима. Међутим, свака племенита тежња има, мање или више,
мрачан пандам.
То настојање, снажније или дискретније, изражено безмало у свакој од ових
тридесетак кратких прича, његове јунаке на маргинама јавног живота а
оличене у приповедачевом ја доводи у ситуације губитника који се, упркос
свему, никад не препуштају очају. Они, напротив, настоје да изнова изграде
свој живот. Само, њихова будућност се показује као обрнути одраз
прошлости. Њихова будућност више није њихова. Обележени трагачи за
изгубљеним вредностима живота и љубави у њему принуђени су да увек
почињу од нуле. Срећом, притом успевају да смогну снаге да истражују нове
односе са светом таквим какав јесте у сталним менама.
Јунак ових приповести, усамљени појединац из града (да ли увек Новог Сада)
проводи своје дане у лутањима по типично велеградским локалитетима:
шопинг моловима, болницама, шеталиштима,парковина и историјским
здањима – без туге, а са маштом о новом почетку.
Та врста самосвојне пооетике, која је карактерисала и већину његових
најбољих претходних прозних остварења, поткрепљена свежим,
проницљивим и на моменте поетичким дискурсом у стилском пољу – чини
ове приче, у најбољим егземпларима, антологијским.
Нема коментара:
Постави коментар