Mravi su redovno ustajali pre mene. U šećeru, u prvoj jutarnjoj kafi, u prvom zalogaju hleba bili su obavezno pre mene. Vredni, mali, slatki mravi. Mnogo sam ih mrzeo.
Onda sam kupio kineku kredu i ižvrljao njome plakare, uokvirio sam linijama zidove i nervoznim pokretima iscrtao viseće elemente u kuhinji.
Sutradan sam počistio popadale mrave.
Gledao sve to moj deda, jedan lenjinista, boljševik, staljinitsa, marksista, golootočanin, komunista i socijalista, pa kaže:
„Silna je ta kineska kreda i prava je sreća što su je izmislili na Istoku. Da su je kojim slučajem pronašli na Zapadu, mene bi jutros odneli grobari!“
Нема коментара:
Постави коментар