Budio se skoro svake noći. Obično je
to bilo oko dva ili tri časa iza ponoći, pre nego što utone u rem fazu, najdublji
san, u kome će mu se, kako kažu naučnici, okretati oči ispod kapaka kao na
ražnju.
Ponekad zaspi sa knjigom ili ručnim
satom u šakama. Kad ih ispusti pre nego što padne u san predmeti proizvode tup,
ali jak zvuk tako da se, ali samo delimično, probudi. Svestan je, ali ne u potpunosti. Zatim
sve odlazi kao magla u bunar nepostojanja.
To je najbliže obamrlosti.
Prošle noći se naglo probudio
u četiri sata i dvadeset minuta. Crni drveni časovnik na zidu u njegovoj
spavaćoj sobi bio je blago naheren, tako da je morao da oduzmem petnaest minuta
da bi dobio tačno vreme.
Radio Karolina je, kao i obično posle
ponoći, plovila jednoličnim morem neprolaznih melodija na izlizanom putu
večnosti.
Bilo mu je hladno. Samoća u
zimskim satima nesanice. Temperatura
koju je pokazivao Samsung je znatno pala u odnosu na prethodno veče i spustila
se na šesti podeljak ispod nule. Zbog toga je morao da obuče svoj debeli
bademantil i prekrije se jorganom sa vunenim ćebetom odozgo. Toplota je sporo
stizala do njegovog naježenog tela sklupčanog u fetus položaju.
Ulazio je u mamin i tatin
krevet uvek pošto bi oni ustali.
Mantil ga je celog obavijao ravnomernom
toplotom tako da mu se ubrzo činilo da nema kožu, da je nekakvo bezobalno,
razliveno biće koje svoj oblik duguje stvarima koje ga okružuju.
Tamo gde je bio radijator, hladan, njegovo
telo se ugibalo, a na suprotnoj strani ka prolazu između dva kreveta bivalo je
široko i rasplinuto. Kao da je telo posedovalo nezavisnost, što ga najednom
tera da misli o svom telu i telima sa kojima je bio u intimnoj vezi.
Mešaju mu se slike lepog toplog leta.
Ona žena na plaži koju je ždraknuo
kako ulazi u vodu i namešta profil tako da joj on, nepoznati i neodlučni
posmatrač jasno vidi grudi ispod lakih sintetičkih poklopaca. Grudi su male, u
stvari osrednje, ali čvrste. Sasvim je izvesno da im grudnjak im ne služi kao podupirač.
Ta žena hoda kroz vodu ne gledajući
ga direktno. Kao da joj njegova pojava ništa ne znači. Međutim, posmatrač zna
da ona oseća njegov pogled na sebi.
Reka se talasa. Pocepao je beli
putnički brod. Na brodu, na gornjoj palubi nalazi se bazen. Verovatno ga pune
rečnom vodom kao da je amfibija. Brod plovi polako poput parobroda na
Misisipiju, tako da može da vidi ženu koja ulazi u bazen, hoda po njegovom
plićem delu pokazujući profil sa jakim malim sisama u korpicama, dojkama kojima
nisu potrebni oni odvratni kineski gornji delovi kupaćeg u obliku košarkaške
lopte.
Jedna sa tako velikim grudima se
igra sa detetom u pesku.
Prilazio je iz daljine, pesak je bio vreo
kao na reliju Pariz – Dakar. Iskre sunca bacale su se svud unaokolo.
Dete je pošlo ka vodi i
čekalo majku sa gigantskim majčinskim grudima.
Majka je plastičnom
lopaticom kopala rupu u pesku. Rupa je postajala sve šira i dublja. Onda je
majka nestala.
Ona
prva žena, usamljena sredovečna kupačica po svemu nalik na Sezanove gole žene se
okreće a zatim stojeći u vodi do pojasa počinje da se baca na leđa. Pritom širi
noge kao što to čine plivačice u baterflaju sa rukama.
Čini se da se osmehnula
nekom.
Pijavica vode joj uvrće
telo. Ona se ponovo pomalja iznad mutnog talasa,
kao beli brod od kože,
smejući se širokim putenim usnama.
Reka izgleda presečena na dva dela.
Stojeći na obali, u snu, osećao se
nesigurno. Da bi boje video brod morao je da se probije do obale. Uz vodu, na
mokrom pesku, poput ribica koje su se upravo praćaknule iz vode, ležale su dve
tinejdžerke i slušale vrlu radio Karolinu iz valjkastog uređaja sličnog kolačnom
rolatu. Uređaj je bio nemarno ostavljen tik uz vodu i on se stalno pitao kada
će ga neki talas ugasiti. Devojke su, očigledno, nehajne i psihičku snagu crpe
iz svesti o svom ni žena – ni dečak telu,
bez pegica.
U jednom trenu pomisli kako nije
normalno da na svet gleda preko golih koža.
Nije on takav. Uostalom, ni svet,
pogotovo mlad ženski svet, nije to zaslužio.
Devojka bliže njegovo putanji se
protegnu. Uski crni bikini zategnuo se u liniji obrnutog tobogana.
Mama nije radila. Živeli su od jedne
službeničke plate. Na tavanu, na koji je odlazio da hrani bele mršave mađioničarske golubove, širila je male trapezaste krpe jednom mesečno.
Držanje golubova u tavanskom kavezu je
oblik dečačke tuge.
Da je imao psa, koga suvlasnik kuće
nije dozvoljavao, inače suđeni kvisling, sve bi bilo drugačije. Posle ga je to
pratilo. Uvek je voleo više ono što nije imao nego ono što mu je bilo na dohvat
ruke. Priča sa ženama u njegovom životu je to zdušno potvrđivala.
Na brodu žena izlazi iz bazena i
uzima pudlicu u ruke niz koje se slivaju potočići zelene vode. Pudlica dobroćudno
laje na njega. On je bespomoćan. Da li da uzme pudlicu u naručje i pobegne
odavde s njom?
„Šta vam je? Odvratni ste“, viče
tinejdžerka.
On tek kad je prigrlio vidi da je
našminkana kao Tereza Viskonti u svom najboljem, sada uveliko zastarelom porno
izdanju.
Nauljena koža. Usne predebelo, jarko
crvene, skoro modre. Jagodice crne, tamne, ispijene. Obrve smešne, kao u
muškarca.
Otac je sakupljao pare koje su mu
stanovnici obližnjeg naselja zvanog Bangladeš davali za mogućnost da telefoniraju sa službenog telefona u
portirnici u kojoj je provodio dane i noći. Romkinje su tu uslugu najčešće
koristile. Dolazile bi u pola noći, uglavnom krvave i raščupane. Zvale bi
isključivo dva broja. Policiju i Hitnu pomoć.
Sa tim krvavim novcem, vodio ga je u Zanatsku
kafanu čija je letnja bašta uvek osvetljena veselo kao novogodišnja jelka.
On bi pojeo osam ćevapćića, a otac,
uz pivo, dva. Ćevapi su bili oni kafanski, mali kao mali dečakov prst.
Šta bi trebalo da učini da ne doživi
sudbinu u svog dobrog oca?
Užasavao se dobrote.
Jedite govna svi dobri ljudi sveta!
Zar je dobričina kao moj otac morao da umire sramno, teško, u dugim mukama?
Četiri sata ujutro.
Karolini se jebe.
Svira sve u šesnaest.
Rekao je pokojnoj mami da želi da je
upozna sa devojkom sa plaže.
Da li je voliš?
Da li si srećan sa njom?
Moraš da znaš odgovore na
ta pitanja, jer ćeš deliti sa njom dobro i zlo.
Kasniš, dovikuje ženi na brodu.
Brodovi nikad ne kasne,
uzvraća ona.
Нема коментара:
Постави коментар